U današnjem članku vam pišemo na temu jedinstvene priče o Bosancu s najneobičnijim imenima na Balkanu. U nastavku više…
Iako su imena poput Karađorđe, Tito i Draža obično rezervirana za istorijske udžbenike, u jednom malom mestu kraj Gradiške, ona su postala stvar svakodnevnog života.
Ova priča ne samo da zadirkuje granice tradicije, već pokazuje kako ime može oblikovati život, društvene interakcije i, ponekad, izazvati neobična iskustva.
Ova priča počinje s porodicom Misimović, koja je postala poznata upravo zbog svojih neobičnih imena. Otac, Vitomir, bio je poznat po tome što nije mogao da odoli izazovu i bio je sklon izazivanju reakcija. Kada je dobio prvo dijete, odlučio je da mu da ime „Karađorđe“, smatrajući da ime mora biti veliko poput istorije. Drugi sin je dobio ime „Tito“, a treći, najmanji, bio je „Draža“. Takav izbor imena za braću brzo je postao tema u selu i šire, iako se mnogi nisu slagali sa odlukama Vitomira.
- Srednji brat, Tito, bio je najpričljiviji od svih i kaže da je s vremenom naučio da se smeje svom imenu, jer je, kako tvrdi, smeh najbolji odgovor na ono što je ime izazivalo. U školi su ga često zadirkivali, a najzabavniji trenutak bio je kad su on i brat zajedno rekli da im je otac „Tito“ — učionica je bila ispunjena smehom. Iako je kroz život prošao kroz mnoge neugodnosti zbog svog imena, Tito je naučio da ga koristi kao prednost, pogotovo kada su ga zaustavljali policajci. Jedan mu je čak rekao da ne može da napiše kaznu čoveku s takvim imenom, i sve bi završilo uz smeh i prijateljski savet: „Vozi pažljivo, druže Tito.“
Međutim, život nije uvek bio jednostavan zbog imena. Kada je Tito odlučio da krsti svoje dete, sveštenik je odbio da obavi obred, rekavši mu da ne može pod crkveni krov s tim imenom. Na kraju su se dogovorili da u crkvenim knjigama bude upisan kao „Tomislav“, čime je situacija bila rešena.
- Iako je ime „Tito“ nekada predstavljalo teret, danas ga Tito Misimović nosi sa ponosom. Iako ljudi u početku nisu mogli da veruju, njegova supruga Zora objašnjava kako je zapravo to ime postalo predmet zabave i anegdota. Tito danas živi u Glini, ima porodicu, radi kao varioc i nastoji da se ne brine previše o svom imenu. Iako je ime deo prošlosti, on se fokusira na sadašnjost i kaže da su on i njegova braća dokaz da ljudi s različitim istorijskim simbolima mogu živeti u miru.
Tito planira da odvede svoju djecu u Kumrovec, da im pokaže da sve te podele i strahove oko imena i prošlosti zapravo nisu bitni. „Kada kažeš ‘Tito’, to može biti i ime jednog običnog čoveka koji samo želi da živi mirno“, zaključuje Tito.
- Priča o Misimovićima nije samo o imenima koja izazivaju pažnju, već o tome kako prošlost i predrasude mogu oblikovati, ali i unificirati ljude. Ova porodica, kroz svoj jedinstveni primer, pokazuje da ime nije toliko važno koliko to što nosimo u srcu.
