U današnjem ćlanku Vam donosimo interesantno ispitivanje u palijativnom odeljenju jedne američke bolnice,ne propustite….
Smrt, koliko god neizvesna i bolna bila, ima i svoju tihu pripremu – onu koju ne primećujemo očima, već unutrašnjim osećajem. Jedna nedavna studija otvorila je vrata razumevanju tog nevidljivog procesa, osvetljavajući nepoznato kroz svet snova koje mnogi ljudi doživljavaju neposredno pre smrti.
- Tokom osamnaest meseci, tim istraživača sa koledža u Njujorku sproveo je opsežno ispitivanje u palijativnom odeljenju jedne američke bolnice. Učestvovalo je 66 pacijenata, a tokom istraživanja obavljeno je ukupno 453 razgovora sa njima. Istraživači su se fokusirali na ono što se najređe pita – šta ljudi sanjaju dok se približavaju kraju svog života.
Ono što su otkrili bilo je i dirljivo i iznenađujuće. Čak 90% pacijenata izjavilo je da gotovo svakodnevno imaju vrlo intenzivne snove. I ne bilo kakve – već snove koji u središtu imaju susrete sa preminulim voljenima. Majke, očevi, braća, sestre, prijatelji – lica iz prošlosti koja su im nekada značila sve, sada su dolazila u snove da ih isprate.
- Za mnoge pacijente, ti snovi nisu bili zastrašujući, već – utešni. Opisivali su ih kao neobično realistične, do te mere da su imali utisak da su zaista razgovarali sa svojim voljenima. “Nije bilo kao da sanjam – bilo je kao da sam zaista s njima,” izjavio je jedan od ispitanika. Ovi susreti su pružali mir, donoseći razumevanje i osećaj da nisu sami, čak ni u poslednjim danima života.
Što je smrt bila bliža, to su snovi postajali češći i intenzivniji. Prema istraživanju, najjače faze ovih snova javljaju se između osme i jedanaeste nedelje pre smrti, dok se u poslednjim danima pojavljuju gotovo svakodnevno, nekad čak i više puta dnevno.
- Jedna fascinantna činjenica iz ove studije jeste da su neki snovi delovali gotovo proročki. Oko 45% ispitanika doživelo je snove koji su počinjali dok spavaju, a završavali se na granici budnosti. Neki su čak rekli da su mogli da predosete kada će njihov kraj doći, bez straha – samo sa prihvatanjem.
- Najvažniji zaključak ovog istraživanja jeste da se ovakvi snovi ne smeju tretirati kao puka neurološka pojava. Za 99% pacijenata, oni su bili stvarni – emocionalno, simbolično, duhovno. I upravo zato što su tako doživljeni, imaju posebnu vrednost. Oni predstavljaju most između sveta živih i sveta onih koji odlaze, pružajući utehu, razumevanje i emocionalno zatvaranje kruga života.
Ova saznanja imaju veliku važnost i za porodice umirućih osoba, kao i za zdravstvene radnike koji ih neguju. Razumevanje da su snovi deo prirodnog procesa umiranja može promeniti pristup pružanju nege, ali i doneti mir onima koji ostaju. Jer, ako znamo da naši najmiliji, na samom pragu odlaska, nisu sami – već okruženi licima koja su im bila oslonac, tada taj kraj, koliko god bio bolan, možda postaje i malo lakši.
