U današnjem ćlanku Vam donosimo priču o stanju zvano “srećno srce”-dali set ćuli za njega,u nastavku saznajte više….
- Iako zvuči gotovo paradoksalno, postoji medicinsko stanje u kojem prevelika sreća može da utiče negativno na srce. U pitanju je retko, ali vrlo specifično oboljenje poznato kao sindrom srećnog srca – emocionalna reakcija organizma na intenzivna pozitivna osećanja koja može imati fiziološke posledice nalik srčanom udaru.
Ovaj sindrom, poznat i pod nazivom takotsubo kardiomiopatija, najpre je opisan u Japanu tokom 1990-ih. Ime je dobio po specifičnom obliku koji srce poprimi tokom napada – proširena leva komora podseća na “takotsubo”, tradicionalnu japansku zamku za hobotnice. Iako se češće povezuje sa negativnim emocijama poput tuge ili gubitka, naučnici i lekari su u poslednje vreme prepoznali i njegov pozitivan ekvivalent – stanje koje se javlja usled snažne radosti, ushićenja ili iznenadne euforije.
- Dr Nitin Bote, interventni kardiolog iz Mumbaja, objašnjava da se radi o privremenom poremećaju funkcije srca koji nije povezan sa zapušenim krvnim sudovima, već sa iznenadnim lučenjem hormona stresa, kao što su adrenalin i kortizol. Ovi hormoni, u velikim količinama, mogu da oslabe srčani mišić i izazovu simptome koji nalikuju na infarkt miokarda – bol u grudima, kratak dah i nepravilnosti na EKG-u.
- Najčešće pogođena grupa su žene starije od 50 godina, posebno one koje su ušle u menopauzu. Razlog tome su hormonske promene koje čine telo osetljivijim na nagle promene u emocionalnom i fiziološkom stanju. Međutim, sindrom se može javiti i kod mlađih osoba, naročito ako pate od anksioznosti, depresije ili već imaju neko kardiovaskularno oboljenje.
Osoba kod koje se javi sindrom često oseća jak pritisak u grudima, ubrzan puls i otežano disanje, obično nakon emotivno snažnog događaja – bilo da je u pitanju venčanje, iznenađenje, dobijanje dugoočekivane vesti, ili susret sa voljenom osobom nakon dugog vremena. Iako su u pitanju pozitivne emocije, reakcija tela može biti vrlo ozbiljna.
- Ono što ovaj sindrom čini posebno intrigantnim jeste činjenica da nema začepljenih arterija. Pregledi poput koronarografije često pokažu potpuno čiste krvne sudove, dok srčani mišić pokazuje znakove funkcionalne slabosti, naročito u donjem delu leve srčane komore. Upravo zbog ovakvih osobina, dijagnoza može biti izazovna i lako zamenjena sa klasičnim infarktom.
Iako stanje uglavnom prolazi bez trajnih posledica, ne treba ga olako shvatati. Kod nekih pacijenata mogu da se jave komplikacije kao što su aritmije, nizak krvni pritisak, pa čak i srčana slabost. Stoga je važno da osoba koja ima simptome odmah potraži medicinsku pomoć.
- Rizik od sindroma srećnog srca povećan je kod onih koji su već ranije iskusili stresne epizode, bilo fizičke ili emocionalne. Osobe koje se karakterišu kao emocionalno intenzivne, sklone burnim reakcijama, kao i one koje su prebolele druge emocionalno povezane kardiološke poremećaje, takođe mogu biti podložne ovom sindromu.
- Prevencija se, prema rečima stručnjaka, zasniva na samoposmatranju i kontroli emocionalnih reakcija. Ljudi koji znaju da burno reaguju, trebalo bi da se osposobe za tehnike relaksacije – poput meditacije, joge, dubokog disanja i redovne fizičke aktivnosti. Takođe, izuzetno je važno obezbediti dovoljno sna i smanjiti izloženost jakim stimulansima.
Za one koji već imaju srčane tegobe, preporučuje se redovna kardiološka kontrola i konsultacija sa stručnjacima pre važnih životnih događaja koji mogu izazvati emocionalnu uzbuđenost. Neki pacijenti, naročito oni koji su sindrom već doživeli, mogu dobiti preventivne terapije, uključujući beta-blokatore ili druge lekove koji umiruju rad srca i smanjuju dejstvo hormona stresa.
