Život hrvatske pevačice Tereze Kesovije bio je obeležen mnogim teškim trenucima i tragedijama koje su oblikovale njeno postojanje, ali i muzičku karijeru. Njeno detinjstvo nije bilo lako, jer je već kao beba izgubila majku. Tereza je odrasla sa ocem, maćehom i bratom u Dubrovniku, a život u siromaštvu dodatno je otežao njen put ka uspehu.
Tereza je često govorila o gubitku majke kao o bolnoj rani koja je ostavila trajnu stigmu na njenom srcu. Rođena 1938. godine, izgubila je majku ubrzo nakon rođenja, jer tada medicina nije imala efikasne lekove protiv sepse. Iako tada nije bila svesna tragedije, ta porodična nesreća je obeležila njeno odrastanje, a nikada kasnije nije dobila jasne odgovore o tome šta se tačno dogodilo sa njenom majkom u porodilištu.
- Uprkos teškim okolnostima, njen muzički talenat isplivao je na površinu već u ranom detinjstvu. Sa samo sedam godina, započela je svoje muzičko putovanje kroz hor, gde je njena nadarenost odmah postala očigledna. Iako je želela da se potpuno posveti muzici i pohađa muzičku školu, majka je insistirala da istovremeno nauči neki zanat. Tako je Tereza pohađala stručnu školu, ali ju je ubrzo napustila jer nije volela matematiku.
Kasnije je završila Srednju muzičku školu, gde se posvetila sviranju flaute, instrumenta koji je bio veoma skup. Njen otac, iako siromašan, prodao je svinju kako bi ćerki mogao kupiti flautu, što pokazuje koliko je porodica bila spremna da podrži njen muzički talenat.
Iako je preživela rak bubrega i nekoliko teških operacija, Kesovija je ostala snažna i nastavila svoju karijeru. U svojoj autobiografiji iz 2010. godine podelila je najteže trenutke svog života sa publikom, uključujući osećaj progonstva iz Dubrovnika i gubitke koji su je duboko potresli.
Tokom svoje karijere, Tereza je sarađivala sa velikim imenima poput Zdenka Runjića, Arsena Dedića i Kemala Montena. Njena karijera je dobila međunarodni zamah kada je 1965. godine počela da nastupa u Francuskoj. Jedna od prvih pesama koju je izvela bila je “Larina pesma” iz filma “Doktor Živago”, čime je ostavila snažan utisak na publiku.
Ljubavni život Tereze Kesovije bio je buran. Tokom studija na Muzičkoj akademiji u Zagrebu upoznala je svog prvog muža, Miru Ungara, sa kojim je dobila sina Alana. Nakon razvoda, udala se za poznatog hrvatskog vaterpolistu Ronalda Lopatnija, ali njihov brak bio je turbulentan i pun problema.
Pored profesionalnih uspeha, Terezin život je bio pun ličnih tragedija. U svojoj autobiografiji iz 2010. godine opisala je najteže trenutke svog života, uključujući rat u kome joj je kuća u Dubrovniku spaljena. Osećala se proteranom iz svog rodnog grada, verujući da su ljudi odgovorili na njenu ljubav mržnjom. Jedan od najtežih udaraca za nju bilo je saznanje da je njen brat poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Tereza je preživela i teške zdravstvene izazove, uključujući rak bubrega i nekoliko operacija glasnih žica i ušiju. Veliki udarac za nju bila je i smrt žene koju je smatrala majkom. Iako je tokom svoje karijere bila voljena širom bivše Jugoslavije, Tereza nije skrivala svoja osećanja prema maršalu Titu, što je često izazivalo osude. Jednom prilikom je izjavila da joj Beograd uvek izvuče suzu, a posetila je i Titov grob, zbog čega su je mnogi kritikovali.
