Za danas smo vam spremili dvije jako zanimljive priče, jedna nam dolazi iz Bosne i Hercegovine, dok je druga iz Srbije. Poslušajte jako poučne dvije priče….
Priče koje spajaju različite svetove: Nana Ziba i Dijana Đoković
Nana Ziba – Primer međureligijskog razumevanja i poštovanja
Nana Ziba iz Visokog kod Sarajeva pruža inspirativnu priču o suživotu i toleranciji. Iako je muslimanka koja striktno praktikuje islam, Ziba je četiri godine provela živeći u kući pravoslavnog sveštenika. Njeno iskustvo je pravi pokazatelj kako različite vere mogu koegzistirati uz međusobno poštovanje i uvažavanje.
U intervjuu za Alena Avdića, Ziba je naglasila da su njene verske obaveze, poput nošenja marame i obavljanja molitvi, bile potpuno prihvaćene. Sveštenik je, prema njenim rečima, cenio njenu veru i izbegavao bilo kakvo nametanje svojih običaja. Njihov odnos bio je zasnovan na razumevanju, a poruka koju je sveštenik uputio – “Majko, ti se drži svoje tradicije, a ja ću svoje” – govori o dubokom međusobnom uvažavanju.
Ziba sada živi u Visokom, gde se seća tih godina kao perioda ispunjenog toplinom i ljubaznošću. Njena priča nije samo svedočanstvo o ličnom iskustvu već i simbol nade za izgradnju mostova među različitim religijskim zajednicama.
Dijana Đoković – Od katoličkih korena do pravoslavne tradicije
Majka Novaka Đokovića, Dijana Đoković (rođena Žagar), ima zanimljivu životnu priču ispunjenu promenama i adaptacijama. Rođena 1964. godine u porodici katoličke tradicije u Vinkovcima, Hrvatska, Dijana se suočila sa jedinstvenim izazovima tokom života. Njena porodica, odgajana u duhu jugoslovenskog komunizma, nije praktikovala religiju, a proslava verskih praznika poput Božića i Uskrsa nije bila deo njihovog odrastanja.
Iako nije bila krštena u katoličkoj crkvi, njen prelazak u pravoslavlje dogodio se nakon venčanja sa Srđanom Đokovićem i rođenja njihovog drugog sina. Dijana je prihvatila pravoslavnu veru i krštena je u manastiru Žiča 1992. godine, uz svoju porodicu. Njeno novo crkveno ime, Milica, simbol je njenog prihvatanja nove duhovne tradicije, dok istovremeno poštuje svoje katoličke korene.
Dijanini roditelji, Zdenko i njegova supruga, preselili su se iz Hrvatske u Beograd, gde je porodica Đoković nastavila svoj život. Iako Zdenko priznaje razlike u nacionalnim identitetima, ponosan je na uspehe svoje ćerke i unuka Novaka, koji je postao jedan od najvećih tenisera u istoriji.
Poruke za zajednicu
Obe priče, Zibina i Dijanina, ističu univerzalne vrednosti poštovanja, tolerancije i prihvatanja. Nana Ziba pokazuje kako se, uprkos razlikama u veri, može izgraditi dom ispunjen zajedništvom, dok Dijana Đoković simbolizuje sposobnost prilagođavanja i očuvanja identiteta u složenim životnim okolnostima.
Ove priče podsećaju da su međuljudski odnosi i razumevanje važniji od razlika koje nas ponekad razdvajaju. Njihov primer može služiti kao inspiracija za jačanje veza među zajednicama, kako na Balkanu, tako i šire.
