Žika Jakšić, punim imenom Živorad Jakšić, rođen je 3. maja 1966. godine u Aleksandrovcu, Srbija. On je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih televizijskih producenata i voditelja u Srbiji, a široj javnosti najpoznatiji kao domaćin popularne emisije “Nikad nije kasno”.
Dejan Ćirković Ćira, popularni pevač i dugogodišnji prijatelj brojnih javnih ličnosti sa domaće estrade, nedavno je doputovao u Srbiju, ali ovaj put s razlogom koji je daleko od običnog turističkog ili poslovnog. Njegov dolazak u zemlju nosi duboko ličnu i emotivnu težinu – u pitanju je putovanje prožeto brigom, nostalgijom i tugom.
Neposredno nakon što je sleteo, Ćira se bez mnogo odlaganja zaputio u Aleksandrovac, vođen snažnom zabrinutošću za Žiku Jakšića, poznatog televizijskog autora i producenta, kome je iznenada pozlilo. Jakšić je zbog tog zdravstvenog incidenta hitno prebačen u bolnicu, gde su mu lekari naložili detaljna ispitivanja. Iako zvanične informacije o njegovom stanju nisu objavljene, među njegovim najbližima raste strepnja.
Ćira je istakao da nije uspeo da stupi u direktan kontakt sa Žikom jer je ovaj trenutno bez telefona. Međutim, to ga nije obeshrabrilo – njegova odlučnost da lično poseti prijatelja u bolnici je neupitna. “Neću imati mira dok ga ne vidim i ne popričam sa njim”, rekao je pevač, naglašavajući dubinu prijateljstva koje ga veže za Jakšića.
“Sleteo sam noću i odmah sam iz Beograda krenuo za Aleksandrovac. Ako sve bude po planu, već sutra idem nazad u Beograd, da obiđem Žiku u bolnici. Nadam se da mu je bolje, ali neću biti miran dok ga ne vidim.”
Međutim, Ćirina poseta Srbiji ne završava se samo na brigama oko bolesnog prijatelja. Postoji još jedan, možda i teži razlog njegovog dolaska – želja da obiđe grob svog pokojnog kuma, Saše Popovića, čuvenog estradnog menadžera koji je preminuo u martu ove godine. Gubitak ovog čoveka ostavio je dubok trag u Ćirinom srcu, a iako je već odao počast svom kumu u inostranstvu, smatra da nije mogao doći u Srbiju a da lično ne poseti njegov grob.
U emotivnoj izjavi, pevač je rekao:
“Planiram da posetim Saletov grob, ali i da se vidim sa Suzanom i Aleksandrom.”
Ovdje je mislio na Suzanu Jovanović, suprugu pokojnog Popovića, kao i na njihovog sina. Njegove reči otkrivaju koliko mu znači ta porodica i koliko snažno oseća potrebu da sa njima podeli bol, ali i da im pruži podršku.
Za Ćiru, Saša Popović nije bio samo kolega sa estrade – bio je krsni kum, životni saputnik, mentor i prijatelj. Njegov odlazak ostavio je prazninu koja se ne može ispuniti ni vremenom, ni uspomenama. To što želi da se pokloni na njegovom grobu govori o iskrenosti i dubini veze koju su delili.
S druge strane, stanje Žike Jakšića i dalje ostaje neizvesno. Njegova nagla zdravstvena kriza iznenadila je mnoge, posebno s obzirom na to da je poznat kao čovek pun energije, vedrog duha i vitalnosti. Ali, kako Ćira primećuje, ni najjači nisu imuni na stres i godine. Njegovi najbliži, iako zabrinuti, ne gube veru u njegov oporavak.
Simbolično, Ćirine posete bolnici i groblju predstavljaju dve krajnosti životnog puta – jednu obasjanu nadom u ozdravljenje, a drugu uronjenu u sećanje na one kojih više nema. Njegovo ponašanje i odnos prema prijateljima u ovim trenucima pokazuju da istinska prijateljstva ne poznaju granice ni vremena ni udaljenosti.
U svetu koji često deluje površno i usmeren samo na spoljašnje, Ćira dokazuje da još uvek postoji prostor za iskrene emocije, za odanost i ljudsku toplinu. Njegova potreba da bude prisutan u teškim trenucima i da svojim prisustvom pruži utehu bližnjima, podseća nas sve da:
“Pravi prijatelji se poznaju kada je najteže.”
Ovim gestovima, Ćira ne samo da neguje vlastite odnose i osećaje, već i šalje snažnu poruku javnosti – da nikad ne treba zaboraviti one koje volimo, niti okrenuti leđa onima kojima smo potrebni. Njegovo putovanje kroz Srbiju tako postaje više od obične posete – to je put ljubavi, tuge i nade, ispisan ćutanjem nad grobom i rečima podrške pored bolničkog kreveta.
