U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o jednom jako poznatom srpskom doktoru, koji na žalost više nije s nama. Evo i jedne njegove izjave od prije par godina….
Šokantna izjava poznatog psihijatra Jovana Marića o ženama u pedesetim godinama izazvala je buru reakcija u domaćoj javnosti, pokrenuvši lavinu komentara i pitanja o granicama ličnog mišljenja i javne odgovornosti. Da li se radi o brutalnoj iskrenosti ili neprimerenoj osudi jednog pola? Odgovor na to pitanje nije jednostavan, ali otvara prostor za dublju analizu načina na koji današnje društvo reaguje na kontroverzne izjave, posebno kada dolaze od autoriteta.
Danas, u vreme kada su informacije dostupne bukvalno jednim klikom, a društvene mreže služe kao glavni izvor vesti, mišljenja i komentara, javna izlaganja su postala svakodnevna pojava. Svako ima priliku da podeli svoje stavove, bilo da je reč o poznatoj ličnosti, stručnjaku ili običnom korisniku interneta. Međutim, sloboda izražavanja ne bi smela da bude izgovor za širenje uvredljivih ili potencijalno štetnih poruka, pogotovo ako se one iznose bez svesti o posledicama koje mogu izazvati.
Problem je posebno izražen na Balkanu, gde se nedostatak kontrole nad digitalnim sadržajem i slaba pravna regulativa dodatno prepliću sa specifičnom kulturološkom sredinom. Zakonodavni okvir često ne prati brzinu razvoja online komunikacije, pa osobe koje putem interneta šire neprimerene poruke ili uznemirujući sadržaj ostaju nekažnjene. Ovo se odnosi ne samo na komentare ispunjene mržnjom, već i na sve češće snimke sa uznemirujućim sadržajem, uključujući i one koji prikazuju samopovređivanje ili čak samoubistva – fenomen koji ozbiljno ugrožava mentalno zdravlje gledalaca i zahteva hitnu reakciju nadležnih institucija.
U takvom okruženju, medijski prostori – posebno talk show emisije, podcasti i paneli sa stručnjacima – dobijaju na značaju. Sve češće se kao gosti pozivaju doktori, profesori, umetnici i psiholozi, koji iznose stavove o savremenim društvenim pojavama. Takvi razgovori mogu imati edukativnu vrednost, ali i izazvati kontroverzu, posebno ako sagovornici iznose tvrdnje koje odudaraju od savremenih shvatanja ljudskih prava i ravnopravnosti.
Upravo se to dogodilo u slučaju dr Jovana Marića, koji je u jednoj popularnoj emisiji govorio o ženama srednjih godina na način koji je izazvao brojne negativne komentare. Njegove reči da žene u pedesetim „više nisu potrebne“ i da bi ih, kada prođu tu životnu granicu, „trebalo vratiti roditeljima“, dok bi muškarci trebalo da „traže mlađe partnerke“, naišle su na oštru osudu javnosti.
Marić je kritikovao način života savremenih žena, rekavši da su previše usmerene na druženje, izlazak i prijatelje, dok zanemaruju kućne obaveze i bračne dužnosti. Smatrao je da su izgubile fokus sa porodičnih vrednosti, što je dodatno podiglo tenzije u javnosti. Mnogi su njegove reči ocenili kao ponižavajuće i seksističke, jer impliciraju da žena gubi vrednost s godinama, dok muškarci zadržavaju pravo na „novi početak“ sa mlađima.
Takvi stavovi, iako predstavljeni kao lično mišljenje, mogu imati širi društveni odjek, jer dolaze od stručnjaka čije se reči percipiraju kao autoritativne. Problem ne leži samo u sadržaju izjave, već i u platformi na kojoj je ona izrečena – u medijskom prostoru koji bi trebalo da neguje toleranciju, jednakost i konstruktivan dijalog.
Društvo se nalazi u periodu tranzicije, gde se tradicionalne uloge polako preispituju i redefinišu. U tom procesu, izuzetno je važno insistirati na edukaciji, međusobnom poštovanju i jačanju empatije. Mediji i društvene mreže imaju moć da oblikuju javnu svest, ali uz tu moć dolazi i odgovornost. Reč, jednom izgovorena, nosi težinu – i treba je pažljivo birati.
Na kraju, ova situacija sa Marićevom izjavom samo je još jedan podsetnik da javna reč nije bezazlena i da kritike upućene celokupnoj grupi – u ovom slučaju ženama u pedesetim – ne vode ka napretku, već vraćaju društvo korak unazad. Otvoren razgovor, utemeljen na razumevanju i ravnopravnosti, jedini je put ka zdravijem društvu.
