Volite li krimi priče od Agate Kristi? Orijent Ekspres je njen najpoznatiji roman, a mi danas donosimo jednu jako misterioznu priču, koja je postala viralna jako brzo….
Priča Joyce Curtis, majke iz Škotske, potresla je mnoge ljude širom sveta, otkrivši istinu koja je ostala skrivena više od decenije. Joyce je verovala da je njen sin Nicholas preminuo, nakon što nije imala nikakvih vesti o njemu već dvanaest godina. Priča o njegovoj nestalosti i ponovnom otkrivanju života donosi snažnu poruku o gubitku, nadi i dubokom emocionalnom putovanju.
Početak tuge i nesigurnosti
Sve je počelo sredinom 2000-ih kada je Nicholas odlučio napustiti svoj rodni grad Glasgow kako bi putovao po Europi, nakon što je izgubio posao stolara. Iako je putovanje u početku izgledalo kao avantura, ubrzo je postao otuđen od svoje porodice, a njegova majka Joyce nije imala nikakvih informacija o njemu. Joyce je bila duboko zabrinuta za sina, naročito kada je čula poslednje informacije da je stopirao u Francuskoj i Španiji.
U periodu kada je pandemija COVID-19 dodatno produbila njene brige, Joyce je bila gotovo sigurna da je izgubila sina. Svi su tragovi ukazivali na to da je Nicholas možda preminuo, a ona je, u duši, već obavila svoj proces tuge. Ipak, život je imao neočekivani preokret.
Neočekivani poziv
Dana 19. decembra 2022., Joyce je primila telefonski poziv koji je zauvek promenio njen život. Poziv je došao iz Francuske, gde je njen sin bio hospitalizovan, a informacije su ukazivale na to da je još uvek živ. Joyce nije mogla da veruje što čuje. Zapanjena i emotivna, odgovorila je medicinskoj sestri, a zatim je čula glas svog sina, Nicholasa. U njenoj priči, koju je podelila na Facebooku, izjavila je: “Bila sam u nevjerici… Pretpostavio sam da je preminuo i tugovao sam za njegovim gubitkom. Kada sam saznala da je živ, nisam mogla da verujem. Bilo je to ogromno olakšanje, posebno jer je moj suprug preminuo u junu.”
Težak period potrage i čekanja
Priča Joyce Curtis nije započela 2022. godine. Svi tragovi nestalog sina vode unazad do 2009. godine, kada je Joyce podnela prijavu o nestanku svog sina nakon duže nesigurnosti. Iako je imala nade da će ga pronaći, Nicholas je na neki način postao potpuno neprepoznatljiv, čak je neko vreme živeo na ulicama Pariza.
Godine 2010. Joyce je, uz podršku supruga, posetila svog sina u Francuskoj, kada je saznala da je bio hospitalizovan. Iako su bili u kontaktu, Nicholas je misteriozno nestao još jednom, ostavivši je da ponovo trpi čekanje i neizvesnost. Joyce je tada ispričala kako je tokom posete kupovala odjeću i obuću kako bi osigurala da bude spreman za povratak kući, samo da bi ubrzo otkrila da se to nikada nije dogodilo.
“Sećam se kako je bio kišni dan kada sam saznala da se nije ukrcao na let. Kontaktirala sam sve zračne luke, ali nisam dobila nikakve informacije”, dodala je majka, govoreći o dubokoj tugi i frustraciji koju je osećala u tom periodu.
Oduvek izgubljen, a opet pronađen
Dvanaest godina kasnije, 2022. godine, iznenadni poziv od britanskog konzulata donosi neočekivanu sreću i nadu. Joyce saznaje da je njen sin, koji je bio u bolnici u južnoj Francuskoj, zapravo živ. Ponovo je pričala sa njim, pitajući ga: “Vraćaš li se kući, Nikki?“. On je potvrdno odgovorio, i majka je obećala da će učiniti sve da ga dovede kući.
Zaključak: Putovanje ka ponovnom susretu
Ova priča nije samo priča o gubitku, već i o otkrivanju i preživljavanju. Joyce je, uprkos svim tragedijama i nesigurnostima, ostala odlučna da ponovo bude sa sinom. Njena potraga za Nicholasom trajala je više od decenije, ali na kraju je došao trenutak kada je ponovo mogla zagrliti svog sina.
U konačnici, ova priča nas podseća na to kako ljubav i nada mogu opstati čak i u najtežim vremenima, a porodica može pronaći načine da se ponovo poveže, čak i kada su godine nepravde i tuge prošle.
