U poslednjim nedeljama, Srbija se suočava sa naglim porastom broja obolelih od gripa, što predstavlja ozbiljan zdravstveni izazov. Prema podacima Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut”, zabeleženo je skoro 5.000 slučajeva obolelih, a najveći broj zaraženih pripada deci mlađoj od četiri godine i onima u uzrastu od 5 do 14 godina. Ipak, nisu pošteđeni ni odrasli, naročito hronični bolesnici. Kao odgovor na ovu situaciju, donete su preventivne mere, uključujući zabranu poseta hospitalizovanim pacijentima u gotovo svim bolnicama širom zemlje.
Simptomi gripa: Kako prepoznati bolest?
Grip je ozbiljna bolest koja može brzo da pogorša zdravlje i da izazove komplikacije. Među najčešćim simptomima gripa su:
- Naglo povišena temperatura koja može dostići čak 40°C.
- Glavobolja koja može biti vrlo intenzivna.
- Gušobolja i bolovi pri gutanju.
- Bolovi u mišićima i zglobovima koji ometaju svakodnevne aktivnosti.
- Sekrecija iz nosa, koja često prati grip.
- Suvi kašalj koji može trajati i do nekoliko nedelja.
- Malaksalost i opšta iscrpljenost.
Veoma je važno napomenuti da grip može vrlo brzo preći iz stanja relativno dobrog zdravlja u ozbiljan zdravstveni problem. Ipak, simptomi mogu biti i blagi, što često dovodi do zanemarivanja bolesti, pa ljudi nastavljaju sa svakodnevnim aktivnostima, čime šire virus na druge.
Dr. Šefadil Spahić, direktor ZZJZ “Novi Pazar”, potvrdio je da je u poslednje vreme došlo do povećanja broja uzoraka za testiranje na grip, a virus A je najzastupljeniji. On takođe upozorava na mogućnost superinfekcija, kada se uz grip javljaju i bakterijske infekcije, što može drastično pogoršati zdravstveno stanje obolelih.
Gripa se širi kapljičnim putem, kada zaražena osoba kašlje, snezi ili razgovara, izbacujući kapljice koje sadrže virus u okolinu. Virus može preživeti na površinama (kao što su kvake, telefoni, stolovi) nekoliko sati, a ljudi mogu biti inficirani ako dođu u kontakt s tim površinama i zatim dodirnu nos, usta ili oči. Gripa se može preneti i direktnim kontaktom s zaraženim osobama.
Preventivne mere: Kako se zaštititi?
Prevencija je ključ u borbi protiv gripa, a dr. Spahić savetuje nekoliko važnih koraka za zaštitu:
- Izbegavanje gužvi, naročito u zatvorenim prostorima gde je rizik od prenosa virusa povećan.
- Redovno pranje ruku koje smanjuje širenje virusa.
- Jačanje imuniteta kroz zdravu ishranu i unos vitamina.
- Izolacija zaraženih osoba – ljudi koji su oboleli od gripa treba da ostanu kod kuće i izbegavaju kontakt sa zdravima.
Pored ovih mera, u Srbiji je uvedena zabrana poseta u bolnicama kako bi se zaštitili najosetljiviji pacijenti, kao što su starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima, koji su podložniji ozbiljnim komplikacijama.
Preporuke lekara: Kako da se zaštitimo?
Doktorka Danijela Cvetković iz Doma zdravlja u Nišu predviđa da će broj obolelih rasti do kraja januara, naročito kada deca ponovo krenu u školu. Ona savetuje sledeće:
- Izbegavanje kontakta sa osobama koje kašlju ili kijaju, jer je kapljični prenos najčešći način prenosa gripa.
- Održavanje dobre lične higijene i izbegavanje dodirivanja nosa i usta van kuće.
- Odmor i lagana ishrana za obolele, kao i pijenje puno tečnosti.
Dr. Ivana Begović Lazarević, epidemiolog u Beogradu, smatra da je trenutna situacija epidemiološki stabilna, ali upozorava da je tip gripa koji trenutno cirkuliše tip A, podtip AH1, koji je posebno prisutan među decom i studentima, ali i među odraslima, uključujući zdravstvene radnike.
Lečenje gripa: Pravilno postupanje je ključno
Za lečenje gripa, dr. Begović Lazarević savetuje:
- Mir, odmor i unos tečnosti – to je osnovno za oporavak od gripa.
- Spuštanje temperature pomoću analgetika, ali nikako antibiotika, jer grip izaziva virus, a ne bakterija.
- Antibiotici su potrebni samo ako lekar proceni da je došlo do bakterijske infekcije ili komplikacija, a to može da utvrdi samo lekar.
Veoma je važno napomenuti da se antibiotici ne smeju uzimati bez konsultacije sa lekarom, jer nepravilna upotreba može izazvati negativne posledice.
Vakcinacija: Efektivna prevencija
Vakcinacija je najbolja preventiva protiv gripa, a dr. Begović Lazarević napominje da je vakcina preporučena i obavezna za osobe sa hroničnim bolestima i zdravstvene radnike. Za njih je vakcinacija ključna, jer im može pomoći da izbegnu ozbiljne komplikacije. Takođe, upozorava da je “minut do 12” za sve koji još nisu primili vakcinu, jer je potrebno oko dve nedelje nakon vakcinacije da bi imunitet postao efikasan.
Za mlade i zdrave osobe vakcinacija nije obavezna, ali i njima se savetuje da izbegavaju gužve u zatvorenim prostorima i da koriste maske kao dodatnu zaštitu.
Zaključak: Zdravlje na prvom mestu
Porast broja obolelih od gripa u Srbiji jasno pokazuje da je važno pridržavati se preventivnih mera i pratiti savete zdravstvenih radnika. Vakcinacija, dobro higijensko ponašanje i izolacija zaraženih osoba ključni su faktori u sprečavanju širenja virusa. Zdravlje je u našim rukama, pa je odgovorno ponašanje prema sebi i drugima najvažnija preventivna taktika u borbi protiv gripa.
