Koja je veza izmedzu digestivnih smetnji,stresa,tuge i anksioznosti,doznajte 8u nastavku ćlanka…..
- Mnogi ljudi su barem jednom u životu osetili leptiriće u stomaku pred važan događaj, neprijatan grč u stomaku tokom stresa ili gubitak apetita kada ih savlada tuga. Ove reakcije nisu samo metafora – one su rezultat snažne i duboke povezanosti između emocija i probavnog sistema. Prema rečima doktora Dušana Vešovića, specijaliste integrativne medicine, emocije imaju direktan uticaj na digestivni sistem, i to na više nivoa.
Ključnu ulogu u ovoj vezi ima vagusni nerv, glavni kanal komunikacije između mozga i creva. On deluje kao most kojim informacije putuju u oba smera – iz glave u stomak, ali i iz stomaka u mozak. To znači da sve što osećamo, naročito kada su u pitanju jake emocije poput stresa, anksioznosti ili tuge, može izazvati fizičke promene u probavnom traktu.
- Doktor Vešović naglašava da upravo ove emocije često dovode do problema poput nadimanja, bolova u stomaku, grčeva, pa čak i ozbiljnijih stanja kao što su sindrom iritabilnog creva (IBS), gastritis ili poremećaji apetita. Ove promene nisu samo psihološke prirode – one utiču i na biohemiju creva, što dalje može dovesti do disbalansa u crevnoj mikroflori.
- Creva nisu samo mesto gde se hrana vari – ona su dom za bilione mikroorganizama koji zajedno čine takozvani crevni mikrobiom. Ovaj “drugi mozak”, kako ga stručnjaci često nazivaju, ima direktan uticaj na naše raspoloženje, koncentraciju i emocionalnu stabilnost. Kada dođe do neravnoteže mikrobioma, povećava se rizik od anksioznosti i depresije. Nasuprot tome, zdrava crevna flora može doprineti osećaju smirenosti i emocionalne stabilnosti.
Upravo zato, emocionalni stres i mentalna opterećenja ne ostaju samo u glavi – oni se manifestuju i u stomaku. Sindrom iritabilnog creva, stanje koje karakterišu hronične digestivne tegobe bez jasnog organskog uzroka, često se povezuje sa dugotrajnim stresom i unutrašnjim tenzijama. Takođe, emocionalni pritisak može biti okidač za gastritis ili čak čir, naročito kada se osećanja poput ljutnje, tuge i nemoći nakupljaju i ne nalaze svoj izlaz.
Emocionalna stanja utiču i na navike u ishrani. Neki ljudi pod stresom jedu previše, drugi gube apetit. Ova ponašanja dodatno narušavaju balans u telu, pogoršavajući stanje creva, ali i psihičko stanje.
- Doktor Vešović predlaže niz konkretnih mera koje mogu pomoći u regulaciji emocionalnog i probavnog zdravlja. Prva linija odbrane jesu tehnike relaksacije – meditacija, duboko disanje, joga, pa čak i molitva, koje pomažu u smanjenju lučenja hormona stresa. Ove tehnike umiruju nervni sistem i doprinose boljoj funkciji digestivnog trakta.
Zdrava ishrana je drugi stub prevencije. Unošenje fermentisanih namirnica kao što su kefir, kiseli kupus, kimchi i jogurt, pomaže u obnovi i održavanju zdrave crevne flore. Takve namirnice obiluju probioticima, korisnim bakterijama koje štite crevnu sluznicu i podržavaju emocionalnu ravnotežu.
- Ni fizička aktivnost nije zanemarljiva. Redovno kretanje, bilo da je reč o šetnji, laganom treningu ili plesu, doprinosi boljoj cirkulaciji, poboljšava pokretljivost creva i smanjuje napetost u telu.
Zanimljiv predlog koji takođe pomaže jeste vođenje dnevnika emocija. Ova praksa omogućava osobi da prepozna obrasce ponašanja i identifikuje situacije koje izazivaju emocionalne reakcije. Na taj način se razvija svesnost o unutrašnjem stanju, što omogućava pravovremenu intervenciju pre nego što se problemi prenesu na telo.
Ukoliko su simptomi učestali, a emocionalni stres postaje hroničan, važno je potražiti stručnu pomoć. Psiholog, psihoterapeut ili nutricionista mogu pružiti podršku i personalizovane savete za rešavanje problema, kako na emocionalnom, tako i na digestivnom nivou. Jer, kako dr Vešović zaključuje – briga o emocijama je istovremeno i briga o probavi.
