Finalna noć emisije „Nikad nije kasno“ donela je posebnu mešavinu emocija – od radosti i muzike do nostalgije i tuge. Saznajte više u nastavku teksta….
Po prvi put od kada se ovaj program prikazuje, publika i takmičari suočili su se s prazninom koju je ostavilo odsustvo Žike Jakšića. Njegov izostanak zbog zdravstvenih problema osetio se na svakom koraku, jer je upravo njegova toplina, energija i podrška bila nit koja je godinama povezivala i gledaoce i učesnike.
- Ulogu domaćina preuzela je Dragana Katić, poznata po svojoj smirenosti i toplom nastupu. Već na početku obraćanja publici setila se Žike rečima: „Naš dragi Žika večeras nije sa nama, ali nas sigurno gleda“. Ove reči izazvale su suze u publici i potvrdile koliko je njegova figura postala neraskidiv deo emisije. Iako fizički odsutan, Žika je ostao prisutan duhom – javljao se telefonski, razgovarao sa Draganom i Sašom Miloševićem Maretom, a takmičarima je slao reči podrške. Njegov glas, koji se povremeno čuo u studiju, podsetio je sve da i dalje bdije nad projektom koji je stvarao.
Veče je obeležila i pobeda Marka Jankovića Bleka, koji je skromno priznao da nagradu nije očekivao. Njegove reči, da je počastvovan što je deo ovakvog muzičkog iskustva, dodatno su osvojile publiku. Žiri i gledaoci složili su se da ga autentičnost i jednostavnost izdvajaju, a način na koji je primio pobedu pokazao je da je njegova snaga upravo u skromnosti. Pored njega, priznanja su odneli i drugi kandidati – Kire Naunovski iz Makedonije, koji je dominirao glasovima na društvenim mrežama, i Marijana Soldat Bogojević, koja je pobedila u SMS glasanju. Ti rezultati su pokazali da svaki takmičar ima svoj krug podrške i da je publika emotivno vezana za sve učesnike.
Mediji u regionu istakli su da je odsustvo Žike bilo snažan podsetnik koliko je njegovo prisustvo utkano u samu suštinu emisije. On nije bio samo voditelj, već mentor i figura poverenja koja je takmičarima davala sigurnost. Bez njega, emisija je izgubila deo svog šarma, ali je ujedno pokazala da duh koji je gradio nastavlja da živi i kada on nije tu. Dragana Katić uspela je da atmosferu održi dostojanstvenom, a svaki nastup bio je obojen emocijom i sećanjem na čoveka koji je bio simbol podrške i ohrabrenja.
- Pored muzičkog dela, finale je imalo i dublju poruku. Marko Janković je u završnom obraćanju rekao: „Svi mi smo pobednici jer smo imali priliku da delimo muziku i emocije“. Te reči su sažele suštinu emisije – da „Nikad nije kasno“ nije samo muzičko takmičenje, već prostor gde se slavi život, iskustvo i ljubav prema umetnosti. Program je odavno prerastao formu zabave; postao je simbol druge šanse i dokaz da talenat ne poznaje granice godina.
Regionalni portali poput „Blica“ i „Kurira“ naglašavali su da je upravo ta ideja drugačijeg muzičkog formata ono što ovu emisiju izdvaja. Ona okuplja ljude, podseća na važnost muzike u svakodnevnom životu i otvara prostor onima koji su možda kasno zakoračili u svet javnosti, ali čiji glas i emocija ostavljaju snažan trag. Slične zaključke izneo je i RTS, ističući da je emisija tokom godina iznedrila brojne talente, ali i podsećala na vrednosti koje su često zanemarene u komercijalnoj muzičkoj industriji.
- Za publiku, ovo finale bilo je podsećanje da muzika prevazilazi fizičko prisustvo i da snaga emocije ostaje i kada su okolnosti teške. Žikino ime i dalje je prisutno u svakoj pesmi, u svakom aplauzu i u svakom nastupu. Dok se gledaoci nadaju njegovom povratku, jasno je da će svaki naredni ton u ovoj emisiji nositi deo njegovog pečata.
Na kraju, „Nikad nije kasno“ još jednom je dokazalo da je mnogo više od televizijskog formata – to je fenomen koji okuplja, inspiriše i podseća da strast prema muzici nikada ne zastareva.
