Polako ulazimo u najbolje mjesece u godini, a to je definitivno decembar i januar. Slijedi nam uskoro i Nova godina, kao i Božić, a danas govorimo o postu koji je pred nama, i šta se treba ispoštovati u narednih 40 dana….
Božićne poklade označavaju poslednji dan uoči Božićnog posta, a ove godine padaju na 27. novembar, jer post počinje 28. novembra. Danas se ovaj običaj najčešće obeležava kao dan za uživanje u hrskavoj hrani, jer je poslednji trenutak kada je dozvoljeno jesti meso, jaja i druge vrste beli mrs (hranu koja uključuje životinjske proizvode). Ovaj dan je vrlo važan za Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike, jer služi kao trenutak za pripremu duše i tela pred dolazak Božićnog posta.
Značaj Božićnih poklada
Prema narodnim verovanjima, Božićne poklade su vreme kada treba obaviti razne rituale, ali i proslaviti u krugu porodice. U mnogim mestima, večera ovog dana je bogata i obiluje svim vrstama jela koja nisu dozvoljena tokom posta. Ovaj dan je, međutim, mnogo više od obroka—on je i trenutak za praštanje, kako bi se u post ušlo „čisti“, bez greha. Po verovanjima, svakako treba napraviti prostor za duhovnu pripremu pre nego što počne vreme postanja.
U nekim krajevima, običaji za Božićne poklade uključuju maskiranje likova i šetanje po selu, kao i obredne radnje koje podrazumevaju zaštitu od zlih duhova i nečistih sila. Uobičajeno je preskakanje vatre, trljanje tabana belim lukom ili bacanje kore od jaja u vatru, što se smatra metodama za proterivanje loših energija. U nekim krajevima, deci se čak oblače prevrnute pidžame, a veruje se da se time sprečava dolazak nepozvanih zlih duhova. Na ovaj dan, često se izgovaraju magične reči, kao što je: “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac.”.
Priprema za post
Nakon Božićnih poklada, počinje Božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara. Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane (hrane životinjskog porekla), kao i od alkoholnih pića. Post je prilika za duhovnu obnovu i pripremu za Božić, ali ima i svoju pravu, dublju svrhu. Iako mnogi vernici smatraju da je osnovna svrha posta u tome da se izbegava konzumacija određene hrane, prava svrha posta je mnogo šira.
Šta je prava svrha posta?
Glavna svrha Božićnog posta nije samo u uzdržavanju od hrane. Post je vreme kada vernici treba da se posvete duhovnoj obnovi, uzdržavajući se ne samo od mesa, već i od loših misli i dela. Bitno je da se tokom ovog perioda trudimo da budemo moralniji, da izbegavamo bahatost i bezbožno ponašanje, i da se potrudimo da naši postupci budu u skladu sa hrišćanskim učenjima.
Takođe, post je prilika za duhovni rad na sebi—molitva, dobri postupci i pomaganje onima kojima je pomoć potrebna. Saveti duhovnih lidera naglašavaju da se u ovom periodu ne radi samo na tome da se ne jedu mesna jela, već da se u svim životnim aspektima trudimo da budemo bolji ljudi. Kroz post, vernici mogu postaviti sebi izazove koji nisu samo vezani za ishranu.
Poseta svešteniku
Pre početka posta, važno je obratiti se svešteniku, koji može pružiti važne smernice o tome kako se pravilno postiti. Saveti sveštenika mogu biti korisni u definisanju individualnog pristupa postu i u savladavanju iskušenja koja ovaj period nosi. Posebno je važno da se tokom posta ne zanemari i pričešće, koje je još jedan ključni deo priprema za Božić.
Zaključak
Božićne poklade su mnogo više od običnog dana za uživanje u hrani; to je duhovna priprema koja prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku, Božiću. Kroz običaje i verovanja vezana za ovaj dan, vernici se podsećaju na značaj praštanja, duhovnog očišćenja i pripreme za post. Na kraju, post nije samo fizičko uzdržavanje, već duboko duhovno iskušenje, kroz koje vernici nastoje da postanu bolji ljudi, bliži Bogu i svojim bližnjima.
