U današnjem članku donosimo Vam priću o smrti nase poznate glumice,prisjećaju ci se nje ao jedne od legendi našeg glumišta….
Umrla legendarna glumica Žiža Stojanović: Njena smrt zatvorila je jedno veliko poglavlje našeg detinjstva
- Žiža Stojanović, jedna od najomiljenijih glumica sa prostora bivše Jugoslavije, preminula je 27. juna u 95. godini života. Vest o njenom odlasku potresla je ceo region i rastužila sve one koji su odrastali uz njen jedinstveni humor, toplinu i neponovljive uloge.
Vijest o smrti prenio je njen dugogodišnji prijatelj Goran Stojićević Karamela, koji se od nje oprostio dirljivom porukom: “Moja Žiža je umrla danas. Voli te tvoj Pera.” Reči pune bola, ali i zahvalnosti prema ženi koja je zadužila kulturu i umetnost na ovim prostorima.
Žiža će zauvek biti upamćena kao Cana Fontana, ekscentrična i komična junakinja serije “Srećni ljudi”. Taj lik nije bio samo još jedna uloga – bio je simbol vremena, iskrena i životna priča koja je donosila smeh i radost u domove miliona ljudi. Zahvaljujući Caninom posebnom šarmu, Žiža je postala deo porodičnih večeri, a njene replike i danas se prepričavaju s istim osmehom.
- Ali njena karijera nije stala na jednom liku. Tokom dugih decenija rada ostvarila je impresivan broj uloga na filmu, televiziji i u pozorištu. Njena sposobnost da uvek izgleda prirodno, bez trunke pretvaranja, bila je ono što ju je izdvajalo iz mase. Gledaoci su u njoj videli prijatelja, majku, komšinicu – nekoga ko je iskren i blizak.
Van kamera, Žiža je bila ista takva – neposredna, vesela i skromna. Nikada nije tragala za slavom, niti se upuštala u skandale. Njen život je bio jednostavan, a radost je pronalazila u malim stvarima: razgovoru s prijateljima, svojoj porodici i ljubavi koju je osećala od publike.
- Njena smrt ne znači samo kraj jednog života, već i kraj ere u kojoj su glumci poput nje donosili toplinu i ljudskost na male ekrane. U vremenu kada se zvezde brzo pojavljuju i još brže zaboravljaju, Žiža je bila i ostala drugačija. Njena uloga u našim srcima je neizbrisiva.
Kolege su je opisivale kao osobu koja je uvek imala toplu reč za svakoga i koja je pomagala mlađim generacijama glumaca da pronađu svoje mesto u svetu umetnosti. Publika, s druge strane, doživljavala ju je kao člana porodice.
Danas se opraštamo od žene koja je ispisala stranice naše kulturne istorije. Njene replike će živeti još dugo, a njena energija će ostati u sećanjima generacija
