U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o jednom događaju koji se desio u bivšoj Jugoslaviji, sada već davne 1977 godine. Slijedi jako emotivna priča baš na ovu temu…..
Priča o Milanu Popoviću je dirljiv i nevjerojatan put kroz njegov život, koji je počeo u jednoj od najtragičnijih situacija – kao napušteno dijete. Pronađen 29. aprila 1977. godine u liftnu zgrade u Beogradu, Milan je bio tek beba, star samo oko mesec dana. Bio je umotan u bijelu štramplicu, a na sebi je imao bijelu košulju, pletenu štrikalicu s kapicom i bijelo-plavu deku, uz bočicu dječjeg pudera u dizalu. Njegova priča o tome kako je ostavljen i pronađen u liftu može delovati kao filmski zaplet.
Policajac Ilija Glušac je bio taj koji je locirao bebu, pozvavši policiju, a potom je Milan prebačen u sirotište Zvečanska. Iako su prošle decenije, Milan je odlučio ispričati svoju nesvakidašnju priču, koja je imala sretan ishod. Danas je srećan muž, otac dvoje dece i živi u Španiji, a njegov život je ispunjen ljubavlju, brakom, i uspehom.
Milan je saznao za svoju priču o napuštanju tek od svojih posvojitelja, koji su ga uzeli nakon što je proveo nekoliko meseci u sirotištu. Svetlana i Aleksandar Popović su ga usvojili, pružajući mu ljubav i pažnju. Od trenutka kad je postao svestan svog identiteta, Milan je znao da je usvojen i da su mu biološki roditelji nepoznati. Za njega, činjenica da je bio usvojen nije bila teret, već deo njegovog života.
Iako je odrastao sa srećnim životom, Milan nije mogao da zaboravi svoje biološke roditelje, naročito svoju majku. U potrazi za odgovorima, odlučio je da se vrati u zgradu u kojoj je pronađen, nadajući se da će se ponovo sresti sa čovekom koji ga je spasio. Međutim, njegov susret sa Ilijom nije bio onakav kakvom se nadao. Iako mu je ovaj na početku zaprećio kontaktiranjem vlasti zbog nepoznate osobe koja mu se približava tokom pandemije, kasnije je pristao na dopisivanje, iako Milan nije mogao da prikrije svoj osjećaj tuge zbog ove neizvesne prošlosti.
U tom trenutku, Milan je postao odlučan u svojoj potrazi za biološkim roditeljima. “Nema mržnje”, naglašava Milan, objašnjavajući da on samo želi odgovore na pitanja koja su mu ostala. Njegova potraga je sada postala važan deo njegovog života, posebno sada kada je oženjen i ima decu. “Važno je razumeti svoje podrijetlo i genetiku”, savetovala ga je njegova žena, Svetlana, podsećajući ga da bi trebalo da razjasni sve nesigurnosti u vezi s njegovom prošlošću.
Milan se priseća i svog ranog života, govoreći da nikada nije doživljavao odsutnost bioloških roditelja kao veliki gubitak. Imao je ljubav posvojitelja i srećno detinjstvo, bez obzira na povremena zadirkivanja zbog svog usvojenog statusa. Iako su razvod i posvojenje u to vreme bili veoma retki, Milan je svoju situaciju video kao “netipičnu”, što ga je učinilo otpornijim na mišljenja drugih.
Završio je školu, odslužio vojni rok u turbulentnim vremenima na Kosovu i Metohiji, i kasnije upisao Fakultet za menadžment, ali okolnosti su ga naterale da napusti zemlju. “Bilo mi je teško nasmejati se” tokom teških godina, ali Milan nije odustao. Prešao je u Grčku, a zatim u Italiju, Švicarsku, i na kraju u Španiju, gde se bavi prodajom nekretnina. Oženio se Ivanom, a par ima dvoje dece: Aleksandra i Konstantina.
Nakon rođenja svog prvog deteta, Svetlana mu je savetovala da potraži svoje biološke roditelje, upozoravajući ga na važnost genetskih informacija. Milan je podnio zahtev, ali sve što je dobio bili su oskudni podaci. Njegova potraga za identitetom svoje biološke majke nije bila laka, ali on nije gubio nadu. Nedavno je odlučio da potraži pomoć putem društvenih mreža, nadajući se da će neko imati informacija o njegovoj prošloj porodici. Iako su mu se javljali mnogi sumnjivi ljudi, Milan je ostao optimističan.
Milan ističe da žena koja ga je usvojila je jedina prava majka za njega. Ova potraga za biološkim roditeljima nije motivisana mržnjom, već željom za odgovorima i povezivanjem sa prošlošću. “Ne gajim ljutnju, samo želim odgovore na pitanja”, kaže Milan, naglašavajući da bi želeo da sazna više o svojoj biološkoj majci i mogućim rođacima, u nadi da će ovaj DNK test koji je napravio pomoći da otkrije više.
Na kraju, Milan smatra da je moguće da mu je majka bila studentkinja sa sela koja je skrivala svoju trudnoću, a sada bi voleo da locira nekog od svojih rođaka. Iako je prošlo mnogo godina, Milan nije prestao tražiti odgovore, verujući da će jednog dana moći da se poveže sa svojim biološkim korenima, dok istovremeno nastavlja da živi srećan i ispunjen život sa svojom porodicom.
