Na zalost svet se oprasta od pevaca koji je obelezio jednu epohu,aTeri Rid, britanski muzičar koji je decenijama odolevao iskušenju komercijalne slave, ostavio je iza sebe nasleđe koje se ne meri brojem hitova na top-listama, već snagom autentičnosti. Saznajte više u nastavku…..
. Njegova karijera bila je neobičan put – pun raskrsnica gde je uvek birao teži, ali iskreniji pravac. Još sedamdesetih, odbio je ponudu da postane pevač Led Zeppelin-a, a kasnije i sličan poziv od benda Deep Purple. Umesto slave koja bi mu bila gotovo zagarantovana, odlučio je da ostane nezavisni umetnik. Njegova muzika bila je put unutrašnje slobode, a ne marketinškog uspeha, i upravo ga je to obeležilo kao jednog od poslednjih pravih rok-romantika.
- Njegov stvaralački opus broji sedam studijskih albuma, od kojih se posebno izdvaja “Seeds of Memory” iz 1976. godine. Ovaj album i danas ima status kulta među ljubiteljima britanskog roka, jer predstavlja savršen spoj njegovog moćnog glasa, introspektivnih tekstova i slobodnog muzičkog duha. Još na početku karijere, debitantskim albumom “Bang Bang, You’re Terry Reid” iz 1968. godine, pokazao je da poseduje glas i energiju koja može stati rame uz rame s najvećima tog doba. Bio je drugačiji – sirov, pun emocija i nepredvidiv, a to je publika odmah prepoznala.
Tokom osamdesetih povukao se sa glavne scene, ali nije prestao da stvara. Više je radio u studijima, sarađujući s imenima poput Don Henleyja i Marianne Faithfull. Njegova muzika tada nije bila pod reflektorima, ali je i dalje imala dubinu i snagu. Albumi “The Driver” iz 1991. i “The Other Side of the River” iz 2016. godine potvrdili su da Rid nikada nije zaćutao, već da je njegovo stvaralaštvo imalo dug dah i neiscrpnu energiju.
U jednom intervjuu iz 2024. godine za Classic Rock Magazine, Rid je sažeto opisao svoj odnos prema muzici. „Muzika mi je uvijek bila igra. Kao klinac sam pevao po kafanama, a otac bi se šalio da sam jedini pevač u selu gde nema vodoinstalatera.“ Tom rečenicom jasno je stavio do znanja da muziku nikada nije doživljavao kao posao ili industriju, već kao poziv – kao način da izrazi slobodu i radost života.
- Njegova smrt odjeknula je širom sveta. Brojni muzičari i kritičari izrazili su poštovanje i tugu. Gitarista Džo Bonamasa opisao ga je kao „jedan od najmoćnijih glasova koje je rokenrol ikada imao“. Hrvatski muzički kritičar Aleksandar Dragaš napisao je da je Rid bio „čovek izvan formule – umetnik koji je birao umetnost, a ne tržište“. Takvi komentari pokazuju koliko je njegova pojava bila posebna: nije bio superstar, ali je imao uticaj na generacije muzičara i slušalaca.
Do poslednjih dana ostao je odan muzici. Njegova želja bila je da organizuje novu turneju, u većem obimu nego prethodnih godina. Nažalost, život ga je pretekao, pa ta ideja nikada nije ostvarena. Umro je okružen porodicom, ostavljajući iza sebe suprugu Anet i jedno od najsvetlijih, iako ne i najkomercijalnijih, poglavlja u istoriji britanskog roka.
- Teri Rid nije bio klasična zvezda. Njegovo ime se retko nalazilo na naslovnicama, a hitovi mu nikada nisu punili stadione. Ali upravo u tome leži njegova vrednost. Njegovo nasleđe živi u glasu koji je bio istovremeno sirov i nežan, u pesmama koje su dolazile iz srca, i u odluci da nikada ne izda samog sebe zarad slave. Bio je primer umetnika koji je ostao veran svom putu, a to je možda najređa i najdragocenija osobina koju jedan muzičar može ostaviti iza seb
