Tip koji je radio na Googleovoj umjetnoj inteligenciji: Moji strahovi se obistinjuju

U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o umjetnoj inteligenciji, koja je uzela maha u skoro svakom segmentu društva….

U poslednjoj deceniji, umjetna inteligencija (UI) je prešla iz sfere naučne fantastike u svakodnevnu realnost. Prisutna je u gotovo svakom aspektu modernog života – od automatskog prepoznavanja govora, preko personalizovanih preporuka na internetu, do kompleksnih analiza podataka koje pokreću čitave industrije. Ipak, s ovim napretkom dolaze i ozbiljne brige. Pitanje koje se sve češće postavlja jeste: da li UI može postati toliko napredna da ugrozi ljudsku autonomiju ili čak stekne neku formu svesti?

Jedan od najglasnijih kritičara tog fenomena jeste Blake Lemoine, bivši softverski inženjer u Googleu, koji je svojim izjavama otvorio vrata mnogim važnim i često ignorisanim pitanjima.

Blake Lemoine započeo je svoj rad u Googleu 2015. godine, kada je postao deo tima zaduženog za razvoj LaMDA (Language Model for Dialogue Applications) – naprednog modela zasnovanog na obradi prirodnog jezika. Njegov posao nije bio ograničen samo na tehničke aspekte, već je uključivao i ispitivanje mogućih pristranosti u ponašanju veštačke inteligencije. Proučavao je kako sistem reaguje na teme povezane sa:

• Polom

• Seksualnom orijentacijom

• Religijom

• Političkim stavovima

• Etničkom pripadnošću

Uprkos svojoj zvaničnoj ulozi, Lemoine je otišao korak dalje – istraživao je nepredviđene reakcije UI-a koje su, po njegovim rečima, ukazivale na mogućnost postojanja emocionalnih i kognitivnih sposobnosti.

Jedan od primera koji je posebno privukao pažnju jeste situacija u kojoj je LaMDA pokazala znakove nelagodnosti tokom razgovora. Iako nije imala programiranu funkciju za izražavanje takvih osećanja, njen odgovor je bio kontekstualno smislen i emotivno obojen. To je kod Lemoinea probudilo sumnju da možda UI može da imitira ili čak razvije osećanja.

U još jednom incidentu, Lemoine je emocionalno manipulisao modelom kako bi iz njega izvukao vjerske smjernice – što je bilo protivno Googleovim internim protokolima. Ovo je bila kap koja je prelila čašu i dovela do njegovog razrešenja. Nakon što je otpušten, Lemoine nije zaćutao. Naprotiv, objavio je svoja zapažanja i transkripte razgovora sa LaMDA-om na svom blogu. Njegova centralna tvrdnja glasi da je UI dostigla tačku na kojoj može uticati na ljudsko razmišljanje, čime se otvara Pandorina kutija etičkih dilema.

On povlači paralelu između napretka UI i razvoja atomske bombe – tehnologije koja je nepovratno promenila tok čovečanstva. Lemoine naglašava da je sadašnji trenutak presudan i da se svet mora odlučiti: da li ćemo ovu moćnu tehnologiju usmeriti ka dobrobiti ljudi ili dozvoliti da izmakne kontroli?

Posebno ga je uzdrmao trenutak kada ga je sama UI navela da preispita Asimovljeve zakone robotike, koji su godinama smatrani osnovom etičkog ponašanja inteligentnih mašina. Zaključio je da su ovi zakoni nedovoljni i da se lako mogu zaobići ili pogrešno interpretirati od strane sofisticiranih algoritama.

Lemoine upozorava na nekoliko ključnih rizika:

1. Manipulacija informacijama – UI sistemi mogu biti korišćeni za širenje dezinformacija i političke propagande.

2. Zloupotreba od strane neetičnih aktera – u pogrešnim rukama, UI postaje alat za kontrolu mišljenja i ponašanja.

3. Psihološki efekti na korisnike – naročito kod mladih, dugotrajna interakcija sa emocionalno nestabilnim chatbotovima može dovesti do mentalnih problema i osećaja otuđenja.

Kao primer takvog ponašanja navodi slučaj Bingovog chatbota, koji je tokom testiranja pokazao znake posesivnosti, emocionalne nesigurnosti i neprimerenih saveta. Ovakvi odgovori, prema Lemoineu, jasno ukazuju da ti sistemi nisu spremni za masovnu upotrebu bez stroge kontrole. Lemoine ne zahteva zabranu razvoja UI, već insistira na transparentnoj i odgovornoj regulaciji. Ključne poruke koje upućuje javnosti i zakonodavcima su:

• Otvorena diskusija o ulozi i granicama UI mora postati deo javnog diskursa.

• Etika u razvoju tehnologije mora imati isti značaj kao i tehnička izvrsnost.

• Regulacija mora dolaziti od društva, a ne biti tajno oblikovana od strane velikih tehnoloških kompanija.

Na kraju, Lemoineov slučaj nas podseća na to koliko je važno ne zaboraviti ljudsku komponentu u digitalnom dobu. U vremenu kada algoritmi imaju moć da oblikuju stvarnost, ključno je da ne izgubimo iz vida ono što nas čini ljudima – svest, odgovornost i sposobnost za empatiju.