U današnjem članku želim da podelim priču o jednoj ženi koju sam znala dok sam bila dete. Njena životna filozofija i posvećenost porodici bile su nešto posebno, ali istovremeno, kroz njen život možemo da vidimo važnost brige o sebi i balansiranja između odgovornosti i odmora.
Kad sam bila dete, imala sam komšinicu – teta Gocu, majku moje drugarice iz razreda. Bila je osoba koja je zračila pozitivnošću u svakom pogledu. Njen dom je bio pravi odraz toga; uvek je bio čist i uredan, a kuhinja je svakodnevno služila obrok od tri jela, uz kompot kao završnicu.
No, ono što je bilo zaista specifično u tom periodu Jugoslavije, to je da nije bilo uobičajeno jesti raznovrsne specijalitete svaki dan. Ljudi su živeli skromnije, ne zbog nedostatka, već zbog svesti o tome koliko je važno trošiti razumno.
Teta Goca je bila žena koja je uvek imala kisele krastavce u svojoj kuhinji, a kad god je imala priliku, odlazila je na svoju vikendicu. Tu je provodila vreme pripremajući zimnicu, džemove, slatko, a ni plevljenje nije izostajalo. Često je pričala kako je to njeno opuštanje, ali s vremena na vreme, umor je bio vidljiv. Nije bilo dana da nije pokazivala bolove, uhvatila se za neki deo tela, stenjala od bola, ali nije želela da prestane sa svim tim poslovima. Činilo se da sa godinama samo povećava intenzitet svog rada.
- Njeni voljeni su joj predlagali da smanji obaveze. “Ponekad treba da se odmoriš, mama”, govorio je njen sin, a muž je dodao: „Odi u banju, zaslužila si to.” Ali teta Goca nije želela da se opusti. Smatrala je da uživanje u životu nije nešto što bi sebi mogla priuštiti. „Odmoriti se kad si umoran? Ko će da se pobrine za sve ako ja legnem?“, često je ponavljala. Niko nije mogao da je ubedi da uzme pauzu. To je bio njen način života: raditi, brinuti, ne odustajati.
I dok su svi oko nje pokušavali da je podstaknu da se opusti, teta Goca je nastavila da postavlja sebi besprijekorne standarde domaćinstva, čak iako je fizički bila iscrpljena. Kako su godine prolazile, njeno zdravlje je sve više trpelo. Počela je da uzima lekove, a njena bolest postajala je teža. U tom trenutku, teta Goca je postala svesna da više nije u stanju da obavlja sve što je radila ranije. Ali, čak i kada je bilo jasno da treba da se oporavi, ona nije želela da se stavi na prvo mesto. Na kraju, bolest je uticala na njen izgled – postala je izuzetno umorna, imala je apatiju prema životu, iako joj je bilo samo 70 godina.
Njena ćerka i muž su sada morali da preuzmu brigu o njoj. Postali su njezina podrška, kako fizički, tako i emocionalno, ali znali su da je bilo prekasno da se popravi ono što je bilo zanemareno tokom godina. Danas, dok teta Goca ne može mnogo da uradi po kući, njeni najbliži brinu za nju, ali im je to izuzetno teško. Svi oni žele da je vide srećnu i zdravu, ali ona, i dalje, nije u stanju da se oslobodi svojih starih obrazaca.
- Priča o teti Goci nas podseća na to koliko je važna briga o sebi. Često zaboravljamo da, ako se ne posvetimo svom zdravlju i mentalnom blagostanju, to ne utječe samo na nas, već i na ljude oko nas. Oni žele da budemo zdravi, vitalni i da se opustimo, jer kada smo u ravnoteži sa sobom, možemo bolje da doprinosimo i svojim voljenima. Uzmite sebi vremena da se opustite, pa čak i kad mislite da to nije potrebno. Jer, kada ne vodimo računa o sebi, na kraju to postaje opterećenje za sve, a posebno za one koje volimo.
Nekada je dovoljno samo da se opustimo, provedemo vreme sa voljenima, šetamo u prirodi ili prosto uživamo u miru. Odrasli život nas često vuče da budemo u stalnoj trci za perfekcionizmom, da budemo najbolji roditelji, najbolji partneri, najbolji prijatelji, ali u tom procesu često zaboravimo da postavimo sebe na prvo mesto. Osećaj umora i opterećenja nikada ne donosi ništa dobro, pa je važno naučiti kada je vreme za odmor, bez obzira na sve obaveze. U suprotnom, ostajemo iscrpljeni, što dovodi do toga da više nemamo snage ni za one stvari koje volimo.
Teta Goca nam je pružila lekciju o tome da je važno postaviti granice, brinuti o sebi i dozvoliti sebi da budeš srećan. Bez toga, ništa drugo u životu neće imati pravu vrednost
