Mentalno zdravlje odnosi se na emocionalno, psihološko i socijalno blagostanje osobe. To je stanje u kojem pojedinac ima sposobnost da se nosi sa stresom, da se nosi sa životnim izazovima, da se dobro odnosi sa drugim ljudima i da vodi produktivan život. Mentalno zdravlje utiče na način na koji razmišljamo, osećamo i postupamo, i od velike je važnosti za celokupno zdravlje osobe.
Svima se bar jednom desilo da nismo mogli da se setimo nečijeg imena ili važne informacije u trenutku kada nam je najpotrebnija, iako smo imali osećaj da je “na vrhu jezika”. Ovaj fenomen često povezujemo sa starenjem, ali stručnjaci ističu da uz pravilnu stimulaciju mozga, možemo unaprediti naše moždane funkcije, uključujući memoriju i koncentraciju. Iako se starenje prirodno odražava na našu mentalnu agilnost, pravovremenim i ciljaným pristupima možemo postići znatne rezultate u očuvanju i unapređenju tih funkcija.
Jedan od najistaknutijih stručnjaka na ovom polju je dr Rahul Džandial, neurohirurg i autor knjige “Neurofitnes: Preporuke neurohirurga za unapređenje rada mozga”. On u svojoj knjizi pruža naučno zasnovane savete koji omogućavaju svakome da unapredi zdravlje svog mozga. Kao i mišići, mozak postaje jači i efikasniji kada se redovno “vežba”. U nastavku ćemo se upoznati sa tri ključne strategije koje mogu značajno doprineti poboljšanju moždanih funkcija.
1. Ritmičko disanje – Tehnika “4-4-4-4”
Jedna od osnovnih metoda koju Džandial preporučuje za poboljšanje kognitivnih funkcija je ritmičko disanje, poznato kao tehnika “4-4-4-4”. Ova metoda, koja potiče iz drevnih meditivnih tradicija, sada je naučno potvrđena kao vrlo efikasan alat za smanjenje stresa i unapređenje funkcija mozga.
Kako se izvodi:
- Udahnite duboko kroz nos brojeći do četiri.
- Zadržite dah brojeći do četiri.
- Izdahnite polako kroz nos, brojeći do četiri.
- Napravite pauzu brojeći do četiri, pre nego što ponovite ciklus.
Ova tehnika pozitivno utiče na amigdalu, deo mozga odgovoran za obradu emocija, smanjujući reakcije na stres. Redovnim vežbanjem ritmičkog disanja jačate neuronske veze, naročito one koje su ključne za pamćenje i donošenje odluka. Pored toga, istraživanja pokazuju da stimulacija disanja može doprineti rastu moždane kore, koja je važna za koncentraciju i analitičko razmišljanje.
Praktikovanjem ove tehnike samo desetak minuta dnevno možete značajno poboljšati kognitivne sposobnosti, smanjiti anksioznost, te unaprediti emocionalnu regulaciju i mentalnu jasnoću.
2. Povremeno suzdržavanje od hrane – Preskakanje doručka dva puta nedeljno
Druga metoda koja može imati dubok uticaj na zdravlje mozga, iako se često smatra kontroverznom, jeste povremeno suzdržavanje od hrane. Konkretno, radi se o preskakanju doručka dva puta nedeljno. Ovaj pristup, koji se temelji na principu povremenog posta, ima značajne koristi za mentalnu oštrinu i funkcionalnost mozga.
Džandial preporučuje metodu “16:8”, gde se 16 sati posti, a tokom preostalih 8 sati u danu obavlja unos hrane. Ovaj pristup aktivira proces regeneracije u telu, uključujući proizvodnju neurotrofnog faktora mozga (BDNF). BDNF je ključan za neuroplastičnost, odnosno sposobnost mozga da formira nove neuronske veze, što je od presudne važnosti za učenje i pamćenje.
Prednosti povremenog posta uključuju:
- Smanjenje zapaljenskih procesa u organizmu.
- Poboljšanje regulacije šećera u krvi.
- Podsticanje regeneracije neurona.
Za početnike, Džandial savetuje postepeno započinjanje ove prakse, počevši od preskakanja doručka dva puta nedeljno, sa dovoljno vremena između dana. Vremenom, ovaj pristup može doprineti boljoj mentalnoj jasnoći, energiji i zdravlju mozga.
3. Više kretanja – “Vertikalni način razmišljanja”
U savremenom načinu života, često provodimo mnogo vremena sedeći, bilo da radimo za računarom ili gledamo u ekrane. Džandial ističe da mozak najbolje funkcioniše kada se telo aktivira, jer stajanje i hodanje stimulišu proizvodnju BDNF-a, što podstiče rast novih neurona i jačanje postojećih neuronskih veza.
Evo nekoliko korisnih saveta za poboljšanje fizičke aktivnosti:
- Pravite pauze svakog sata kako biste ustali i prošetali.
- Šetajte dok razgovarate telefonom, umesto da sedite.
- Ako je moguće, koristite sto za rad u stojećem položaju.
Čak i male promene, kao što su petominutne šetnje svakog sata, mogu imati značajan uticaj na cirkulaciju i kognitivne funkcije. Ove navike ne samo da pomažu u povećanju mentalnih sposobnosti, već mogu smanjiti rizik od hroničnih bolesti povezanih sa sedentarizmom.
Zaključak: Mozak kao mišić
Dr. Džandial često koristi paralelu između mozga i mišića, naglašavajući da, kao i mišići, mozak postaje jači i efikasniji kada ga redovno vežbamo. Praktikovanjem jednostavnih tehnika poput ritmičkog disanja, povremenog posta i povećanja fizičke aktivnosti, možemo značajno poboljšati svoje mentalne sposobnosti i usporiti prirodni proces starenja mozga.
Mozak nije statičan organ; on je dinamičan i sposoban za promene. Svesnim trudiom i malim svakodnevnim koracima možemo ostvariti dugoročne koristi, kao što su poboljšana mentalna jasnoća, fokus i dugotrajna energija.
