Danas Pravoslavni vernici obeležavaju praznik Svetog Iliju,procitajte sta smete a sta ne raditi,saznajte u astavku teksta……
Sveti Ilija – Gromovnik, nebeski vozač i narodni zaštitnik
Sveti Ilija, jedan od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavlju, zauzima posebno mesto u srpskoj narodnoj tradiciji. Njegov praznik, Ilindan, obeležava se svakog 2. avgusta i duboko je ukorenjen u kolektivnoj svesti kao dan kada se priroda smiruje, ljudi zastaju, a stari običaji oživljavaju. Sveti Ilija se ne vezuje samo za hrišćansku veru – u njegovoj priči se ukrštaju starozavetna predanja, narodni mitovi i predhrišćanska verovanja.
Po tradiciji, Sveti Ilija je nasledio osobine slovenskog boga Peruna, gospodara gromova, što objašnjava zašto ga narod zove Gromovnik. Veruje se da upravlja munjama, olujama i letnjim nevremenom. Zamišlja se kako se vozi po nebu u vatrenim kočijama koje vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, dok tutnjava neba označava tutanj njegovih kola. U narodnom verovanju, kada na Ilindan grmi, to znači da svetac gađa đavole, a ne valja se tada ni krstiti – veruje se da se đavo može sakriti ispod krsta u koji grom nikada ne udara.
Zato se 2. avgusta ne radi u polju, niti bilo kakvi teži fizički poslovi, kako bi se izbegao svetiteljev gnev. Sveti Ilija dolazi u najsušnijem i najtoplijem delu godine i veruje se da upravo on određuje gde će pasti kiša, a gde će vladati suša. Iz tog vremena potiče i poznata narodna izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“, kojom se najavljuje blago smirivanje letnjih žege.
Iako danas povezan s hrišćanskom verom, kult Svetog Ilije sadrži brojne elemente paganske prošlosti. U mnogim selima njegov dan se slavi kao seoska zavetina, praznik zaštite od prirodnih nepogoda. Na taj dan se organizuju sabori, vašari i okupljanja. Kuće se otvaraju za goste iz drugih mesta, priređuju se svečani ručkovi, a vernici izbegavaju rad kao znak poštovanja prema svecu.
Jedan od zanimljivijih običaja vezan je za med. Med koji se vadi na dan Svetog Ilije smatra se posebno lekovitim. Narod veruje da majke treba da namažu svoju decu tim medom po obrazima kako bi bila zdrava i vesela tokom cele godine.
Ko je zapravo bio Sveti Ilija?
Prema biblijskom predanju, Ilija je živeo u 9. veku pre nove ere, na prostoru današnjeg Izraela. Rođen je u gradu Tesvitu, a njegovo ime se pominje u Bibliji, Talmudu i čak Kuranu, što ga čini jednom od retkih ličnosti prisutnih u sve tri velike monoteističke religije. Njegov otac Sabah imao je viziju anđela kako povijaju dete u oganj i hrane ga plamenom – znak njegovog vatrenog karaktera i božanskog poslanja.
Ilija je živeo u vreme kada je izraelski kralj Ahav pod uticajem svoje žene Jezavelje napustio veru u Boga Izrailjevog i počeo da štuje tuđe bogove. Ilija se nije ustručavao da mu to u lice prebaci, najavljujući sušu i glad kao kaznu narodu zbog idolopoklonstva. Bio je poznat kao nepokolebljiv borac za istinu i pravdu, a njegovo proročanstvo da će psi lizati krv Ahava i Jezavelje ostvarilo se tačno onako kako je rekao.
Najveća tajna vezana za Svetog Iliju jeste da on nikada nije umro. Umesto smrti, on je, prema predanju, živ uznet na nebo u plamenim kočijama, što se često prikazuje na ikonama koje krase crkve na dan njegovog praznika. Upravo zato se veruje da će se, pred drugi Hristov dolazak, Sveti Ilija vratiti na zemlju kao njegov preteča.
Njegova snaga, upornost i božansko poslanje učinili su da Sveti Ilija ne bude samo svetac, već arhetip neustrašivog branitelja vere i naroda. U narodnim pričama on je i sudija, i borac, i zaštitnik. Neretko se pominje kao onaj koji kažnjava zle sile, ali i nagrađuje iskrene i poštene. Zbog svega toga, praznik Svetog Ilije je dan dubokog poštovanja, tišine i razmišljanja, ali i dan okupljanja, zahvalnosti i nade.
