Za danas jedna tema, a koja je povezana sa vjerom, i koju bi svako od nas trebao da zna. Slijedi i priča o temi, kako se pravilno računa period od trenutka smrti pokojnika….
U pravoslavnoj tradiciji, četrdeseti dan od smrti predstavlja izuzetno važan trenutak za dušu preminulog. Veruje se da je to dan kada duša izlazi pred Božiji pravedni sud i započinje svoj put ka večnom životu. Iako su mnogi vernici upoznati s običajem obeležavanja ovog dana, postoje brojna pitanja i nesuglasice o tome kako tačno treba izračunati 40. dan i kada je obavezno obaviti parastos. U ovom članku, verski stručnjak detaljno objašnjava kako pravilno razumeti i obeležiti ovaj važan trenutak.
Kako izračunati 40. dan?
Protojerej stavrofor Milan Gardović ukazuje na to da parastos treba biti obavljen tačno na 40. dan, računajući od dana smrti. Važno je napomenuti da parastos nije nešto što se može odložiti ili pomeriti, jer je to trenutak kada duša preminulog izlazi iz poznatog, materijalnog sveta i prelazi na nebeski nivo.
Učenje Crkve dodatno objašnjava da se dan računa do 16 časova, a nakon tog vremena nastupa novi dan. Ovaj pristup se temelji na biblijskim učenjima, koja govore o stvaranju sveta, gde prvo nastaje veče, a potom jutro. Dakle, 40. dan je jasno definisan i mora biti obeležen upravo na taj dan, jer je to trenutak prelaska duše na drugi svet.
Tradicionalni obredi i običaji
- Obeležavanje 40. dana u pravoslavnoj tradiciji podrazumeva nekoliko važnih običaja koji služe kao simboli smrti, uskrsnuća i života duše. Na ovaj dan, parastos se obavlja u crkvi, a vernici donose koljivo – kuvano žito. Žito je simbol Hristovih reči: “Zrno mora da umre da bi donelo rod”, što se tumači kao simbol smrti i uskrsnuća. Takođe, žito podseća na smrtnost tela, dok je duša besmrtna i nastavlja svoj put ka Carstvu nebeskom.
Pored žita, koristi se i crno vino, koje simbolizuje Božje milosrđe, koje leči grehe. Sveća, koja se pali tokom parastosa, predstavlja svetlost Hristovu, koja obasjava dušu preminulog. Ova svetlost podseća verne na spasenje i žrtvu koju je Hristos podneo za spasenje čovečanstva.
Zadušnice i važnost subote
Iako je četrdeseti dan ključan trenutak, postoji i običaj koji nalaže da se parastos obeleži u subotu, dan kada se Crkva seti svih preminulih. Zadušnice, koje se održavaju četiri puta godišnje, uvek padaju u subotu, jer je to dan posvećen sećanju na preminule. Na ovaj način, vernici kroz Svete liturgije i parastose poklanjaju poštovanje i molitve za duše onih koji su otišli.
Kako se ponašati kada nismo u mogućnosti doći na groblje?
U današnjem vremenu, mnogi vernici nisu u mogućnosti da prisustvuju obredu na groblju, bilo zbog geografske udaljenosti ili drugih okolnosti. Verski analitičar Draško Đenović napominje da je najvažnija iskrena molitva i sećanje na preminule. Iako nije moguće biti fizički prisutan, vernici mogu upaliti sveću ili kandilo kod kuće, kao znak sećanja i molitve za pokojnika. Molitva, čak i na daljinu, može biti snažan način da se duša preminulog pomogne, ukoliko je prisutna želja da se pomogne u duhovnom smislu.
Zaključak
Četrdeseti dan od smrti duše preminulog predstavlja ključnu tačku kada se duša, prema verovanjima, pojavljuje pred Božijim sudom i započinje svoj put ka večnom životu. Parastos je obavezno obeležje ovog dana i mora biti obavljen tačno na 40. dan, kako bi se simbolički ispratila duša iz materijalnog sveta. Kroz obred, vernici koriste žito, vino i sveće kao simbole smrti, pokajanja i spasenja. Ukoliko nismo u mogućnosti prisustvovati obredu, najvažnije je da se setimo preminulih i molimo za njihove duše, upalivši svetlost u njihovom sećanju.
