Svakog dana je Vladeta Jerotić radio ove 2 vežbe za mozak: Zbog njih je imao oštro pamćenje, a ne zahtevaju preveliki trud

U nastavku našeg današnjega članka, govorimo o malo starijim osobama, i na koji način da održite zdravlje vašega mozga….

Vladeta Jerotić, jedan od najcenjenijih srpskih intelektualaca – neuropsihijatar, psihoterapeut, teolog, književnik i akademik SANA – ostavio je neizbrisiv trag ne samo u naučnim krugovima, već i kao izuzetan primer čoveka koji je celog života negovao um kroz svakodnevne navike. Njegova sposobnost da u dubokoj starosti zadrži izuzetnu mentalnu oštrinu bila je česta tema divljenja, ali i znatiželje.

Kada su ga jednom prilikom pitali kako uspeva da očuva pamćenje na zavidnom nivou, odgovorio je jednostavno – učenjem engleskog jezika, redovno, svakog drugog dana, bez izuzetka, tokom više od tri decenije.

Iako engleski nije bio njegov prvi, pa čak ni drugi jezik – jer je najpre govorio francuski, zatim nemački – engleski je počeo da uči tek nakon svoje tridesete godine. Kratak boravak u Engleskoj, prema njegovim rečima, nije bitno doprineo znanju jezika. Pravi napredak dogodio se kod kuće, u tišini i samoći.

1. Uvek je imao novi engleski tekst pred sobom.

2. Započinjao je preslišavanjem reči koje je učio pre dva dana – obično dve do tri reči.

3. Ako bi ih uspešno zapamtio, prelazio je na nove izraze, beležio ih i unosio u sopstveni rečnik.

4. U slučaju da ih nije upamtio – nije prelazio dalje, već bi nastavio sa ponavljanjem dok ih u potpunosti ne usvoji.

Ovaj način učenja govori ne samo o njegovoj disciplini, već i o dubokom razumevanju procesa pamćenja. Ponavljanje, strpljenje i kontinuitet bili su temelji njegovog pristupa.

Jerotić je pravio jasnu razliku između pasivne i aktivne upotrebe jezika. “Nije isto čitati i govoriti,” naglašavao je. Dok čitanje pomaže u širenju rečnika, prava jezička veština dolazi tek kroz govornu praksu, koja zahteva dodatni napor i izlazak iz zone komfora.

Još jedan važan segment njegovog mentalnog treninga bilo je učenje poezije napamet. Verovao je da ova praksa ne samo da čuva pamćenje, već i duhovno obogaćuje čoveka.

• Izaberite pesmu, ne mora biti duga.

• Pesnici koje je voleo uključuju: Branka Radičevića, Jovana Dučića, Milana Rakića, ali i savremene autore po sopstvenom izboru.

• Pročitajte pesmu deset puta – čak i ako deluje nemoguće da je zapamtite, ne odustajte.

• Nakon nekoliko dana – dva, tri ili pet – proverite da li je ostala u sećanju.

• Ako jeste, idete dalje. Ako nije – nastavite sa istom pesmom dok je potpuno ne usvojite.

“Pamćenje se tako održava,” govorio je. I to je potkrepljivao naukom – podsećajući da čovek ima oko 10 milijardi neurona, ogroman potencijal koji često ostaje neiskorišćen ukoliko ga svesno ne angažujemo.

Njegov celokupan pristup učenju bio je daleko od modernih, brzih metoda. U vremenu kada su digitalni asistenti dostupni na klik, a informacije pretražive za manje od sekunde, Jerotićeva filozofija nas podseća da se pravo znanje gradi vremenom, trudom i svakodnevnim radom.

Ako bismo njegov metod pretočili u tri jednostavna saveta za svakodnevni život, oni bi glasili:

📘 Uči pomalo, ali redovno.
🧠 Vežbaj pamćenje kroz lepotu stiha.
⏳ Budi strpljiv – jer ništa vredno ne dolazi odmah.

Kako je sam rekao: “Radim preko 30 godina svaki dan na svom rečniku.” I upravo ta rečenica najbolje oslikava razliku između onih koji žele znanje i onih koji ga zaista stiču.