U danasnjem ćlanku donosimo Vam sta ne smete radi za Sv.Iliju ,najupečatljivijih i najstrašnijih svetaca u narodnom predanju..
Sveti Ilija Gromovnik – zašto se na ovaj dan ne radi i zašto se veruje da svetac još uvek hodi zemljom
Pravoslavni vernici u četvrtak, 2. avgusta, proslavljaju Svetog Iliju, jednog od najznačajnijih svetitelja u hrišćanskoj i narodnoj tradiciji. Ovaj dan, poznat i kao Ilindan, duboko je ukorenjen u verovanjima našeg naroda, koji Svetog Iliju poštuje, ali i strahuje od njega.
Ilija je svetac vatrene prirode, poznat po tome što „gromom kažnjava grešnike“ i ne dopušta uvrede na račun Božje pravde. Njegovo ime se najčešće povezuje s letnjim olujama, vatrom, munjama i silovitim nevremenima, a narod ga zove i Gromovnik.
Ko je bio Sveti Ilija?
Prema predanju, Sveti Ilija je rođen u 9. veku pre nove ere u izraelskom mestu Tesvit. Od najranijeg detinjstva pokazivao je znakove Božjeg odabranja. Njegov otac je, kažu zapisi, sanjao kako anđeli dete povijaju u ognju i hrane plamenom. To se tumačilo kao znak da će Ilija čitavog života nositi Božji oganj u sebi.
Bio je prorok koji nije imao straha – suprotstavio se carevima, lažnim prorocima i idolopoklonicima. Borio se protiv nepravde i bezbožništva, često povlačeći se u pustinju kako bi se molio i sabirao snagu. Njegov život bio je čudo za sebe, ali ono što ga posebno izdvaja je to što nije umro prirodnom smrću – već je, veruje se, uznet na nebo u plamenim kočijama, dok su nebeski konji galopirali kroz oblake.
Dan kada se ni trava ne kosi
Narodna tradicija kaže da se na Svetog Iliju ne radi. Strogo se poštuje zabrana rada, naročito u polju, vinogradu, šumi, pa i u kući. Veruje se da onaj ko prekrši ovo pravilo rizikuje nesreću, jer Sveti Ilija ne prašta nepoštovanje.
Ilindan se često poklapa s prvim danima najžešćih letnjih vrućina. Zbog toga se smatra da je to vreme kad priroda „gori“, a svaka kap znoja izazvana teškim radom tog dana može da navuče gnev svetitelja.
Med, zdravlje i tišina
Jedan od najlepših običaja vezanih za Svetog Iliju jeste jedenje meda. Stari ljudi veruju da med koji se uzme iz košnice na ovaj dan ima posebna lekovita svojstva. Mnoge porodice čuvaju običaj da svima podele po kašiku meda uz molitvu za zdravlje i dug život.
U nekim krajevima Srbije i Crne Gore, roditelji deci mažu obraze medom kako bi deca bila vedra, vesela i zdrava cele godine. Takođe se veruje da onaj ko na ovaj dan daruje med nekome iz srca – prima blagoslov ne samo za sebe, već i za čitavu porodicu.
Gromovi koji ne praštaju
Ako se na dan Svetog Ilije začuju gromovi, narod veruje da to svetac „juri nečastive“. Tada se, kažu stari, ne treba krstiti, jer se đavo može sakriti pod krst, pošto njega grom ne udara.
Posebno se pazi da se ne stoji na otvorenom, ne koristi mobilni telefon i ne sedi ispod drveta, jer se smatralo da Sveti Ilija ne bira metu – kazna dolazi munjevito onima koji se ogreše o zakon Božji.
Sveti Ilija kao porodična slava
U mnogim domovima širom Balkana, Sveti Ilija se slavi kao krsna slava. Zanimljivo je da se na Ilindan ne kuva žito, jer se veruje da Ilija nije umro već živi i dalje, sa nebesa posmatra i deluje.
U čast sveca, na slavama se okuplja porodica, ne prave se raskošne gozbe, već se obeležava skromno, ali sa velikim poštovanjem. U pojedinim selima priređuju se i litije i ophodi, a na planinskim predelima čak se organizuju molebani i iznošenje ikona na livade.
Kada Sveti Ilija zagrmi…
Stara izreka kaže: „Kad Ilija zapne, zemlja se zatrese“. Ova narodna mudrost podseća koliko se svetac poštuje i koliko su duboko njegovi motivi utkani u kolektivnu svest naroda.
Sveti Ilija, prema predanjima, pojaviće se ponovo pred kraj sveta, kako bi se suprotstavio Antihristu. Njegova ognjena priroda simbolizuje pravdu, borbu, snagu i božanski bes
