Pred nama je vikend, a definitivno je subota dan za odlazak na gorblje. Međutim, sutra se definitivno slavi i jedan veliki Svetac.
Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, jedan je od značajnijih praznika u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, a svake godine se obeležava subotom koja prethodi prazniku Cveti. Ove godine, praznik pada 12. aprila i posvećen je velikom čudu koje je, prema hrišćanskom predanju, učinio Isus Hrist — povratku Lazara iz mrtvih.
Prema biblijskoj priči, Isus Hrist je, četiri dana nakon smrti svog bliskog prijatelja Lazara iz Vitanije, došao do njegovog groba i izgovorio rečenicu: “Ustaj, Lazare.” Ovim činom, Hrist je pokazao svoju božansku silu nad smrću, čime je nagovestio sopstveno vaskrsenje. Zbog ovog događaja, Lazar se u pravoslavnoj tradiciji često naziva Lazar Četvorodnevni, a praznik u njegovu čast predstavlja pobedonosni uvod u Hristovo vaskrsenje koje dolazi sa Uskrsom.
Vrbica nosi i simboliku Hristovog svečanog ulaska u Jerusalim, zbog čega se tog dana praktikuje niz običaja koji se prenose s generacije na generaciju. Jedan od najvažnijih običaja je nošenje grančica vrbe oko struka – kako odraslih, tako i dece. Ove grane predstavljaju simbol života, obnove i dolaska Mesije.
Takođe, tradicionalno je da se ujutru rano bere cveće koje se stavlja u posudu s vodom i ostavlja napolju sve do Cveti. Prema narodnom verovanju, nije poželjno unositi cveće u kuću na ovaj dan, jer se smatra da će u tom slučaju domaćinstvo pratiti neuspeh sve do sledeće godine.
Najmlađima je ovaj praznik posebno drag jer uključuje i svečani odlazak u crkvu. Deca se oblače u najlepšu odeću, oko vrata im se stavlja zvončić koji simbolično najavljuje dolazak Spasitelja, dok se na glave stavljaju venčići ispleteni od vrbovih grančica i cveća. Nakon službe, vernici nose kući osveštane vrbove grane koje se zataknu uz ikonu zaštitnika doma, kao znak blagoslova i zaštite.
- U nekim krajevima Srbije i dalje živi običaj da se na jutro Lazareve subote odlazi na reku. Tamo se vernici umivaju u znak pročišćenja, a zatim uzimaju kamen, stavljaju ga na nogu i šutiraju uz reči: “Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.” Ovaj ritual simbolizuje zaštitu od zla i neprijatelja tokom cele godine.
Pored običaja koji se preporučuju, postoje i stvari koje vernici ne bi trebalo da rade na ovaj dan. Iako se praznuje jedno od najvećih čuda – povratak Lazara iz mrtvih – Lazareva subota je istovremeno i dan sećanja na preminule. Zato je, prema pravoslavnim običajima, neprikladno izražavati pretjeranu radost, pevati i veseliti se. Umesto toga, preporučuje se da se dan provede u tišini, molitvi i postu.
Kako se ovaj praznik obeležava tokom Velikog posta, čak i oni koji inače ne poste, na Vrbicu bi trebalo da izbegavaju meso i mlečne proizvode. Na trpezi se tog dana služe biljna jela pripremljena na ulju, čime se izražava poštovanje prema svetosti trenutka.
Lazareva subota nije samo verski događaj, već i duboko ukorenjen kulturni fenomen u srpskom narodu. Ona spaja porodicu, čuva tradiciju i podseća na večnu nadu u život, obnovu i duhovno vaskrsenje.
