Za ovaj vikend spremili smo vam jednu jako zanimljivu temu, a tiče se jednog bračnog para koji je podijelio svoju jako neobičnu priču. Njihova storija je itekako privukla jako veliku pažnju na društvenim mrežama….
U jednom mirnom, noćnom okruženju, supruga i ja smo se vraćali sa zabave, a sat je već otkucao 2 ujutro. Naša destinacija bila je smeštena na osamljenoj, slabo osvetljenoj cesti, i dok smo putovali, iznenada je naš automobil stao. U to vreme, nismo imali mobilne telefone, jer smo živeli u eri kada je bilo neobično biti stalno povezani, i često smo se oslanjali na tehniku koja nije uvek bila dostupna. Okruženje je bilo mirno i tiho, ali atmosfera je nosila i određeni osećaj nesigurnosti. U toj situaciji, jedina opcija nam je bila čekati i nismo ni slutili šta nas sve čeka.
Osećaj nesigurnosti nastao je zbog činjenice da se na toj pustom mestu činilo da nema nikog u okolini. Prošlo je više od sat vremena, a mi smo još uvek sedili u autu, izloženi hladnoj i mračnoj noći. Tada, u daljini, primetili smo neko vozilo. Kako se približavalo, usmerilo se prema nama, i iz njega je izašao mladić, otprilike 25 godina. On se predstavio kao student i rekao da je slučajno naišao na nas, te je ljubazno ponudio da nas odveze do grada. Iako smo bili oprezni, nije bilo mnogo opcija osim da prihvatimo njegovu ponudu. Na kraju, prihvatili smo i njegovu pomoć, ali smo ga ponudili novcem kao znak zahvalnosti, što je on ljubazno odbio, rekavši: „Drago mi je da mogu da vam pomognem, ništa više ne treba.“
Nismo tada ni slutili da je ovo bila samo uvertira u nešto mnogo ozbiljnije. Prošla je cela godina, a onda je supruga pozvala drhtavim glasom. Njene reči su bile ispunjene strahom i brzo mi je rekla da odmah otvorim vijesti. Bio sam zbunjen, jer nisam znao o čemu govori, dok nisam uključio televizor. Tada sam saznao da je „student“, koga smo sreli, zapravo bio opasni kriminalac. Njegovo ime i lice su postali prepoznatljivi, jer je bio osumnjičen za više od 30 pljački u različitim, napuštenim područjima, naročito u šumama, gde je napadao vozače u kasnim noćnim satima.
Njegova taktika bila je vrlo domišljata i uspešna, jer je pretvarajući se da je bezopasan planinar ili putnik, sticao poverenje vozača. Nakon što bi uspostavio poverenje, postajao bi ljubazan i sve bi izgledalo kao jednostavan susret sa dobrodušnim mladim čovekom. Kada bi stekao poverenje svojih žrtava, jednostavno bi ih opljačkao, uzimao sve što je mogao, ostavljajući ih potpuno uništene i prestravljene.
Najveći šok za nas usledio je kada smo saznali da je ovaj muškarac bio u potrazi u nekoliko saveznih država. Policija je objavila potragu za njim, a njegove slike i metode postale su široko poznate. Bilo je teško ne osetiti oblak straha i neizvesnosti. Osećaj postojanja nečega nevidljivog što nas je štitilo bio je snažan, jer nije bilo jasno šta nas je zapravo sprečilo da budemo sledeće žrtve. Možda mu je bilo zastrašujuće da napadne dvoje ljudi zajedno, ili možda je moj fizički izgled igrao ulogu. Možda se jednostavno nije usudio da pređe granicu rizika, ali nijedno objašnjenje nije bilo dovoljno da razjasni zašto nas nije opljačkao.
Iako nikada nećemo saznati pravi razlog, činjenica da nas nije napao bila je pravi dar. Sada, kada se osvrnemo na to iskustvo, ostaje nam samo da budemo zahvalni što smo prošli kroz njega nepovređeni. Nikada nećemo saznati da li je postojala neka unutrašnja procena koja nas je spasila ili je to bila jednostavno sreća, ali svakako smo imali veliku sreću.
Takođe, to iskustvo nas je naučilo važnoj lekciji: nikada ne možemo biti previše sigurni u ljude koje srećemo. Naučili smo da u životu treba biti mnogo oprezniji, jer stvari nisu uvek onakve kakvima se čine na prvi pogled. Iako su mnogi ljudi ljubazni, to ne znači da nisu potencijalna opasnost. Naše odluke su postale promišljenije i pažljivije, jer nikada ne znamo šta se zapravo dešava u pozadini.
Iako smo se fizički oslobodili te noći, to iskustvo nas je oblikovalo. Iako je prošlo mnogo vremena, nikada nećemo zaboraviti koliko je ta situacija mogla da se okrene u sasvim drugom pravcu. Danas, jedino što možemo da uradimo je da budemo zahvalni što smo preživeli i što smo naučili važne životne lekcije.
