U današnjem članku vam pišemo na temu mudrosti Vladete Jerotića, čoveka kojeg mnogi pamte kao glas razuma i utehe u vremenima kada su ljudima najviše trebali odgovori. Njegove reči i danas nose snagu i toplinu, jer govorio je jednostavno, a dublje nego što se na prvi pogled čini.
Jerotić je bio poznat po svom radu kao psihijatar, profesor i pisac, ali pre svega po tome što je umeo da spoji znanje i ljudskost. Njegove tribine i knjige bile su prepune tema koje nas dotiču u svakodnevnom životu, od ljubavi i braka do vere i smisla postojanja. Jedna od tema o kojoj je govorio bila je prevara, a način na koji ju je posmatrao bio je istovremeno i psihološki i duhovni.
On je pravio jasnu razliku između različitih motiva i posledica neverstva. Govorio je da postoje dve varijante kada žena vara: u prvoj, ona to čini bez ljubavi, iz puke privlačnosti, ali i dalje ostaje emocionalno i telesno povezana sa mužem; u drugoj, ona u braku ne doživljava ništa, a onda s nekim novim muškarcem prvi put iskusi istinsku strast. „To su vrlo opasne stvari“, upozoravao je Jerotić, naglašavajući da svaka vrsta izdaje menja unutrašnju dinamiku i nosi ozbiljne posledice po brak i ličnost.
- Na pitanje šta žena da radi u takvoj situaciji, njegov odgovor bio je direktan i utemeljen u hrišćanskom učenju: „Budite hrišćanka i vratite se mužu.“ Smatrao je da fizička privlačnost, iako značajna, nije presudna i da brak može opstati i tamo gde strast oslabi. Govorio je i da nikada u svojoj dugoj karijeri nije video da je neko „poludeo“ zbog apstinencije, želeći time da naglasi da je duhovna povezanost važnija od telesne.
Kada se dotakao razloga prevare, posebno je istakao osvetu i ljubomoru kao snažne pokretače. Prema njegovim rečima, žene ponekad varaju iz osvete, ako su i same bile prevarene. Ali ljubomoru je opisao na poseban način – ne kao strast, već kao oblik straha i težnje za moći. „Ljubomora je manje seksualna strast, više težnja za moći“, govorio je, objašnjavajući da u njenoj osnovi leži strah od gubitka i potreba za kontrolom.
Uprkos svemu, Jerotić nije bio pesimista. U jednoj od svojih knjiga pisao je da se mnogo toga može popraviti – pa čak i brakovi koji su doživeli krizu. Smatrao je da bračna savetovališta imaju važnu ulogu i da mogu biti prostor gde se ljubav ponovo pronalazi, pod uslovom da plamen nije potpuno ugašen. Njegova poruka bila je jasna: „Sve se može u životu popraviti, zašto onda ne i neki brak?“
Posebno je naglašavao da voleti drugog čoveka znači – razumeti ga i oprostiti mu. To, naravno, nije lako. „Nije lako voleti čoveka onakvog kakav jeste“, govorio je, „ali ako ga prihvatimo i zavolimo upravo takvog, podstaći ćemo ga da postane bolji.“ Ta ideja ljubavi kao snage koja menja, a ne kao sile koja nameće ultimatume, bila je osnova njegovog učenja.
Kroz sve svoje poruke, Vladeta Jerotić ostavio je utisak mudraca koji nije bežao od istine, ma koliko ona bila bolna, ali je uvek pronalazio put ka veri, nadi i mogućnosti promene. Njegovi saveti i danas su inspiracija mnogima koji žele da izgrade kvalitetnije odnose i da pronađu smisao u sopstvenim borbama.
Pamtićemo ga kao čoveka koji je umeo da kaže ono što mnogi osećaju, ali ne znaju da izraze – da ljubav, u svojoj najdubljoj suštini, znači prihvatanje, razumevanje i spremnost da se oprosti
