U nastavku našeg današnjega članka, malo se dotičemo i teme vikenda, koji nekada znaju da budu jako burni. Tada se običan čovjek malo i opusti, a evo šta se dešavalao u Beogradu i to posljednja 24 sata…
Hitna pomoć u Beogradu tokom noći: 115 intervencija i neuobičajeno veliki broj alkoholisanih lica
Tokom protekle noći, Hitna pomoć u Beogradu obavila je ukupno 115 intervencija. Od tog broja, 21 intervencija desila se na javnim mestima, dok su preostale bile vezane za hronične bolesnike, asmatike i alkoholizovana lica. Dr Ivana Stefanović, doktorka iz Hitne pomoći, napomenula je da je tokom ove noći došlo do neuobičajeno velikog broja poziva, koji su uglavnom bili vezani za alkoholizovane građane. Takođe, bilo je i nekoliko slučajeva infarkta, kao i saobraćajnih nezgoda.
Razrada: Najčešće intervencije tokom noći
Dr Stefanović ističe da je broj intervencija tokom noći bio gotovo izjednačen sa brojem intervencija tokom dana. Naime, u danu je bilo 122 poziva, od kojih 24 na javnim mestima, dok je tokom noći broj poziva bio samo malo manji, tačnije 120, s 22 intervencije na javnim mestima. Zanimljivo, među pozivima su se našli i specifični slučajevi, kao što su:
- 9 pedijatrijskih poziva,
- 2 pacijenta sa STEMI infarktom,
- 4 saobraćajne nezgode,
- 3 osobe prevezene dalje,
- 1 osoba zbrinuta na licu mesta.
Jedan od najzapaženijih trenutaka bila je saobraćajna nezgoda koja se dogodila u Mirijevu u 21:40, kada je motociklista zadobio lakše povrede. Na mestu nesreće odmah mu je pružena pomoć, iako nije bilo ozbiljnih posledica.
Dominacija poziva zbog alkoholisanih lica
Jedan od najneobičnijih delova ove noći bio je broj poziva vezanih za alkoholizovana lica. Dr Stefanović navodi da je noć obeležilo više od 10 poziva koji su se odnosili na osobe pod uticajem alkohola, koje su povraćale na javnim mestima, uključujući ispred zgrada i garaža. Takođe, neki pozivi su dolazili iz pritvora, jer je bilo puno ljudi pod uticajem alkohola i drugih supstanci.
Iako nije uobičajeno da Hitna pomoć ima ovako mnogo poziva vezanih za alkohol, doktorka je istakla da je u poslednje vreme broj ovih intervencija nešto veći nego što je to bio slučaj prethodnih meseci. Iako ovakve situacije nisu neuobičajene, činjenica da je noć bila obeležena upravo alkoholizovanim građanima predstavlja izuzetak, prema rečima dr Stefanović.
Zaključak: Povećanje broja intervencija i uzroci
Noćna smena Hitne pomoći u Beogradu jasno je pokazala da su alkoholizovana lica i hronični bolesnici glavni uzroci intervencija. Iako se radi o uobičajenim situacijama za Hitnu pomoć, jasno je da alkohol i druge supstance predstavljaju značajan problem u javnim mestima. Takođe, infarkti i saobraćajne nezgode ostaju stalni izazovi, ali ovog puta u manjim brojevima. Ove situacije, iako očekivane u kontekstu funkcionisanja Hitne pomoći, mogu ukazivati na potrebu za većim preventivnim merama, kako bi se smanjio broj ovakvih intervencija u budućnosti.
Bonus tekst: Povećanje broja pušača u Hrvatskoj
Nedavno istraživanje otkrilo je značajan porast broja pušača u Hrvatskoj. Prema podacima, 37% ljudi konzumira duvanske proizvode, što predstavlja porast od čak 4 procentna boda u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj podatak ukazuje na rast pušenja za 12% u poslednje dve godine, što je zabrinjavajući trend.
Iako su u Hrvatskoj sprovedene mnoge kampanje protiv pušenja i uvedeni visoki porezi na proizvode od duvana, cigarete su i dalje prilično jeftine, što doprinosi njihovoj dostupnosti. Takođe, pušenje je duboko ukorenjeno u kulturi, često se posmatra kao način za borbu protiv stresa i društvena aktivnost, posebno u barovima i na žurkama.
Zanimljivo je da 74% pušača u Hrvatskoj redovno konzumira cigarete, dok 20% pušača troši oko 140 evra mesečno na duvanske proizvode, što znači da dnevno troše oko 4,5 evra. Ovi podaci potvrđuju da pušenje u Hrvatskoj ostaje veoma rasprostranjeno, uprkos svim merama protiv pušenja koje su uvedene.
U zaključku, iako se u Beogradu tokom noći beleži veliki broj intervencija Hitne pomoći, naročito zbog alkoholisanih lica, isti trend se može primetiti i u Hrvatskoj, gde pušenje i dalje predstavlja značajan društveni i zdravstveni problem.
