Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na svetog mučenika Evsignija, čoveka koji je u svojoj dugoj vojničkoj i životnoj karijeri ostao nepokolebljiv u veri i pravednosti. U danasnjem tekstu saznajte više…..
- Rođen u Antiohiji, on je već od mladosti bio vojnik i služio pod nekoliko careva – od Dioklecijana i Maksimijana Hlora, pa sve do Konstantina Velikog i njegovih naslednika. Šezdeset godina vojničkog staža ostavilo je iza sebe bogato iskustvo, ali i nebrojene trenutke u kojima je bio svedok stradanja hrišćana.
Jedno od tih stradanja bilo je mučeništvo svetog Vasiliska, koje je Evsignije kasnije i opisao. Posle službe, povukao se u Antiohiju, gde je život posvetio molitvi, postu i delima dobrote. Živeo je mirno, u skladu sa Božjom voljom, sve dok se na vlast nije uzdigao Julijan Odstupnik, car koji je pokušao da obnovi paganske običaje i oslabi hrišćansku veru. Upravo tada Evsignije doživljava svoju poslednju i najtežu životnu bitku.
- Naime, kada su se dva čoveka u sukobu obratila njemu da presudi njihov spor, postupio je pravedno, ne vodeći računa o posledicama. Jedna strana, nezadovoljna odlukom, optužila ga je caru da je hrišćanin. Pred Julijanom se nije povukao niti uplašio – otvoreno je govorio protiv carevog bezbožništva i podsetio ga na Konstantina Velikog, koji je bio zaštitnik hrišćana. Carev bes bio je trenutni i nemilosrdan – naredio je da Evsigniju odrube glavu. Tako je 362. godine, u dubokoj starosti, ovaj svetitelj položio život za Hrista.
Njegovo mučeništvo nije bilo samo lična tragedija, već i snažno svedočanstvo. Crkva ga danas pamti kao vojnika Hristovog, ne samo u smislu vojničke službe, već i kao onoga koji se borio za istinu i pravdu, bez obzira na cenu. Njegove reči i stav bili su jači od oružja, jer su pokazali da istina ima snagu nad svim silama i vlašću ovoga sveta.
- O ovakvim primerima govori se i u domaćim crkvenim publikacijama. „Pravoslavlje“, glasilo Srpske patrijaršije, često podseća da mučenici nisu samo istorijske ličnosti, već i živi primeri hrabrosti i postojanosti u veri, koji i danas inspirišu vernike. U jednom tekstu posebno se isticalo da Evsignije pokazuje kako i u dubokoj starosti čovek može ostati snažan svedok vere, spreman da istraje do kraja.
U besedi posvećenoj ovom prazniku naglašava se da je samo pokajanje i smirenost put ka očišćenju duše. Grešnici koji se pokaju i ostave zlo postaju beli kao sneg, jer jedino Gospod može očistiti čoveka iznutra. U poređenju koje beseda donosi, platno se može prati u vodi, pepelu ili sapunu, ali nikada neće biti istinski belo sve dok ga ne obasja sunčeva svetlost. Isto važi i za ljudsku dušu – ona postaje čista tek kada se iznese pred Boga, u iskrenosti i veri.
Na Balkanu, i u Srbiji i u regionu, crkveni velikodostojnici često podsećaju da vera nije samo tradicija, već i lični podvig. Tako je mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije u jednoj besedi naglasio da mučenici poput Evsignija ostaju stalni podsetnik koliko je važno svedočiti istinu i kada je teško, i kada je opasno. Ovakve priče nisu samo deo kalendara praznika, već deo našeg duhovnog identiteta.
- U besedi za ovaj dan posebno se ističe i da Bog ne odbacuje ljudski trud. On od čoveka traži suze pokajanja, grižu savesti i dobra dela, ali konačni cilj je da se sve to prinese Njemu, kako bi duša bila osvetljena Njegovom svetlošću. „Dođite da se sudimo“, stoji u Pismu – poziv čoveku da se pogleda u Božje ogledalo i pronađe sopstvenu istinu.
Ovakvi praznici uvek privlače pažnju i medija. „Večernje novosti“ su, pišući o svecima iz prvih vekova hrišćanstva, isticale da njihova svedočenja imaju posebnu snagu jer su živeli u vremenu kada je veru trebalo braniti životom. Tekstovi podsećaju vernike da današnja iskušenja možda imaju drugačiji oblik, ali da zahtevaju jednaku vernost i istrajnost.
Vernicima se na ovaj dan preporučuje da u molitvi prizovu svetog Evsignija. Veruje se da on, kao mučenik, ima smelost pred Gospodom da posreduje za one koji mu se obrate. Njegova molitva glasi: „Mučenik Tvoj, Gospode Evsignije, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori nemoćnu drskost demona. Njegovim molitvama spasi duše naše.“
Ove reči nisu samo obred, već snažna poruka. Život i smrt svetog Evsignija pokazuju da čovek može ostati veran i postojan čak i u najtežim iskušenjima. Njegova snaga nije bila u oružju, već u veri. To je poruka koja i danas nadilazi vreme, podsećajući da je istinska pobeda u Hristu – pobeda koja prevazilazi ovaj svet i daruje večni mir
