U nastavku našeg današnjega članka, govorimo o temi, koja se definitivno neće svidjeti onima koji malo ćešće putuju avionom. Naime, najsigurniji prijevoz na svijetu je upravo ovaj, a na godišnjem nivou imamo samo 2% avionskih nesreća. Međutim, ako se zateknete baš na tom letu, onda ste baš nesretna osoba….
Nesvakidašnja priča o letu 367: Pad aviona i čudo preživljavanja Vesne Vulović
Prije tačno 50 godina, jedan od najpotresnijih događaja u istoriji avijacije odigrao se iznad tadašnje Čehoslovačke. Let 367 jugoslovenske aviokompanije JAT (Jugoslovenski aerotransport), koji je polazio iz Stockholma prema Beogradu s međustajanjima u Kopenhagenu i Zagrebu, završio je tragično kada je eksplozija uništila avion na visini od 10.000 metara. Nesreća je rezultirala smrću svih putnika i članova posade osim jedne osobe – stjuardese Vesne Vulović, čije preživljavanje i danas izaziva nevjericu među stručnjacima i laicima.
Uvod u tragediju
Dana 26. januara 1972. godine, DC-9 letelica JAT-a eksplodirala je iznad Čehoslovačke, pri čemu su poginuli svi putnici i članovi posade, osim tada 22-godišnje Vesne Vulović. Uzrok tragedije bila je bomba, čiji su počinitelji ostali nepoznati. Prema istrazi, eksploziv je bio postavljen u kofer u prtljažnom prostoru aviona, neposredno uz pregradni zid.
Ilija Kukobat, historičar vazduhoplovstva, ističe jedinstvenost Vesninog preživljavanja. „Bilo je slučajeva ljudi koji su preživeli padove s velikih visina, ali pad sa 10.000 metara… to je nezamislivo,” naglašava Kukobat.
Istraga i teorije o nesreći
Jugoslovenski i čehoslovački istražitelji su se brzo uključili u istragu. Zlatko Vereš, tadašnji načelnik Kontrole letenja, izjavio je da je eksplozija potekla iz prtljaga i da se sumnjalo na pripadnike hrvatske ekstremne emigracije. Iako su takve tvrdnje postojale, vlasti SFRJ nikada zvanično nisu objavile identitet počinitelja.
Pored toga, pojavile su se i spekulacije da su čehoslovački vojni piloti oborili avion, ali te tvrdnje nikada nisu dokazane. Politički kontekst tog perioda, uključujući aktivnosti ustaške emigracije, dodatno je komplikovao istragu.
Vesna Vulović: Čudo preživljavanja
Pad Vesne Vulović u zadnjem delu letelice, koji je ostao delimično očuvan, bio je ključan za njeno preživljavanje. Stručnjaci su objasnili da su repne upravljačke površine aviona usporile pad, dok su drveće i sneg u mestu Srpska Kamenica (danas u Češkoj) amortizovali udar.
Šumar Bruno Henke, bivši vojnik, prvi je pronašao Vesnu. „Čuo sam eksploziju i vidio ljude kako padaju. Pružio sam joj prvu pomoć dok nije stigao medicinski tim,” prisetio se Henke. Iz zahvalnosti prema Vulović, Henke je unuku nazvao Vesna.
Medicinski stručnjaci su bili zapanjeni. Vesna je pretrpela višestruke povrede: prelom lobanje, nogu i nekoliko pršljenova. Uprkos tome, njena se oporavak odvijao izuzetno brzo. Ovaj događaj je nazvan “medicinskim čudom” i ostao je jedinstven u istoriji avijacije.
Sjećanja kolega i svedočenja
Stjuardi JAT-a, uključujući Bobana Mitrovića, sećaju se trenutka kada su čuli za nesreću. „Bio sam na početku karijere, a ova tragedija nas je sve potresla. Nije bilo lako nastaviti leteti,” rekao je Mitrović.
Vesna je kasnije izjavila da je u Kopenhagenu primetila sumnjivog putnika, ali nikada nije mogla potvrditi da je on odgovoran za postavljanje bombe. Taj detalj ostao je samo deo nagađanja koja okružuju ovaj događaj.
Zaključak: Priča koja ostaje misterija
Let 367 JAT-a ostaje simbol tragičnih gubitaka, ali i nesvakidašnjeg preživljavanja. Vesna Vulović, koja je postala poznata širom sveta, ostavila je za sobom priču o hrabrosti i sreći koja je bila gotovo natprirodna. Dok se tačan identitet bombaša nikada nije otkrio, ovaj događaj je poslužio kao podsećanje na važnost sigurnosti u avijaciji i ljudsku sposobnost preživljavanja čak i u najneverovatnijim okolnostima.
Njeno preživljavanje nije samo deo istorije već i inspiracija za mnoge koji veruju u snagu volje i slučajnosti koje menjaju sudbinu.
