Smokve, voće koje mnogi smatraju simbolom leta, od davnina zauzimaju posebno mesto u ishrani i narodnoj medicini. Njihov slatkasti ukus, kratkotrajna svežina i bogat sastav hranljivih materija učinili su da se i danas nazivaju „hranom bogova“. Saznajte više u nastavku teksta…
- Sezona smokava traje kratko, a sveže plodove najbolje je pojesti odmah nakon kupovine, jer u frižideru mogu da izdrže svega nekoliko dana. Upravo zbog toga ljudi ih često koriste za pripremu kolača, džemova i tradicionalnog slatka, želeći da sačuvaju njihov ukus i tokom zime.
Jedna od najvažnijih zdravstvenih prednosti smokava jeste njihova sposobnost da utiču na regulisanje krvnog pritiska. Zahvaljujući obilju kalijuma, koji je često deficitaran u savremenoj ishrani, redovno konzumiranje smokava može smanjiti rizik od hipertenzije i time doprineti zdravlju srca i krvnih sudova. Kalijum je posebno važan za one koji u organizam unose mnogo soli, jer pomaže u vraćanju ravnoteže, čime se štiti celokupni kardiovaskularni sistem.
- Još jedna značajna prednost smokava ogleda se u njihovom uticaju na telesnu težinu. Sa svega 74 kalorije na 100 grama i velikim procentom vode, smokve su lagan, ali hranljiv izbor. Puni su vlakana, pa ubrzavaju varenje i pružaju osećaj sitosti, što je posebno korisno za one koji žele da oslabe bez strogih dijeta. Njihov prirodni šećer brzo se vari i vraća energiju, pa su idealne kao užina tokom napornog dana.
Prema pisanju RTS-a, nutricionisti u poslednje vreme sve češće podsećaju da smokve imaju pozitivan uticaj i na mentalno zdravlje. Bogate vitaminima B kompleksa, pomažu u stvaranju energije, održavanju mišićne funkcije i pravilnom radu nervnog sistema. Osim toga, prisustvo triptofana doprinosi boljem snu, pa se osobama koje pate od nesanice često preporučuje da uvrste smokve ili čaj od smokvinih listova u svoju rutinu. Time se pokazuje da ovo voće ne utiče samo na telo, već i na psihu.
Nije samo plod vredan pažnje – i smokvin list ima lekovita svojstva. Narodna medicina vekovima koristi čaj od lista smokve kao prirodnu pomoć za regulaciju šećera u krvi, a pojedina moderna istraživanja potvrđuju da ekstrakti lista mogu imati pozitivan efekat kod osoba sa dijabetesom tipa 1. Ova saznanja otkrivaju koliko smokva u celini može da doprinese zdravlju, a ne samo njen slatki, sočni plod.
- Osim toga, smokve su poznate i kao prirodni lek za kožu. Njihov mesnati deo deluje kao blagi piling, dok enzimi podstiču regeneraciju ćelija. Beli mlečni sok, koji plodovi luče kada se prelome, tradicionalno se koristio za uklanjanje bradavica – jednostavnim nanošenjem na kožu. Iako potiče iz narodnih običaja, ova metoda i danas opstaje u mnogim domaćinstvima.
Smokve blagotvorno deluju i na disajne puteve. Sveže voće ublažava upale bronhija, olakšava iskašljavanje i smiruje kašalj. Posebno se preporučuju kod upale pluća i drugih respiratornih tegoba. Pored toga, zahvaljujući kalcijumu, predstavljaju dragocen dodatak ishrani dece u razvoju, trudnica i žena u menopauzi. Redovnom upotrebom smokve mogu doprineti prevenciji osteoporoze i očuvanju zdravlja kostiju.
Prema pisanju lista Politika, smokve se i danas često pominju kao prirodni afrodizijak. Njihova sposobnost da smanjuju stres i vraćaju energiju, u kombinaciji sa bogatim nutritivnim sastavom, povezivala ih je sa ljubavlju i vitalnošću još u starim mediteranskim tradicijama. Nije čudno što su ih narodi Mediterana nazivali „voćem ljubavi“, jer su se smatrale simbolom plodnosti i životne snage.
- Ipak, važno je naglasiti da smokve nisu podjednako dobre za sve. Dok sveže smokve donose brojne benefite, suve smokve sadrže mnogo više šećera i kalorija, pa se ne preporučuju osobama koje boluju od dijabetesa ili onima koji žele da oslabe. Industrijski sušene smokve često se tretiraju sumpor-dioksidom, što kod osetljivih osoba, posebno astmatičara, može izazvati alergijske reakcije. Osim toga, one su bogate vitaminom K, pa nisu pogodne za ljude koji koriste lekove za razređivanje krvi. Preterana konzumacija može izazvati i stomačne tegobe, pa se savetuje umerenost.
