Sveti mučenici Makaveji zauzimaju posebno mesto među starozavetnim svetiteljima. Njihova priča, opisana u Knjigama Makavejskim,saznajte više u nastavku teksta….
Svedoči o nepokolebljivoj veri i spremnosti da se život položi za Božiji zakon. U drugom veku pre Hrista, tokom vladavine Antioha IV Epifana, Jerusalim je bio izložen snažnom pritisku da prihvati paganske običaje. Vladar je otišao toliko daleko da je u samom Hramu postavio kip grčkog boga Zevsa, tražeći od Jevreja da mu se poklone.
- Među onima koji su se suprotstavili ovom bezbožnom činu bio je i sveštenik Eleazar, jedan od prevodilaca Svetog pisma na grčki jezik. Vernik do srži, on je odbio da se odrekne Mojsijevog zakona i pokloni lažnom božanstvu. Zbog toga je bio izložen surovim mukama koje su se završile mučeničkom smrću. Njegov čin hrabrosti nije ostao usamljen – njegovih sedam učenika, braća Avim, Antonin, Gurije, Eleazar, Evsevon, Adim i Markel, zajedno sa majkom Solomonijom, sledili su njegov primer.
Njihova majka, žena nepokolebljive vere, bila je svedok mučenja svoje dece, ali ih je do poslednjeg trenutka bodrila da ostanu verni Bogu. Nisu pristali na idolopoklonstvo, niti su prihvatili nagovore da se spasu po cenu izdaje vere. Svi su stradali mučenički oko 166. godine pre Hrista, ostavljajući iza sebe primer hrabrosti koji se i danas poštuje. Njihove svete mošti danas se nalaze u bazilici Svetog Andreja u Kelnu, gde ih vernici iz celog sveta dolaze da časte.
- Narodna tradicija u vezi sa ovim praznikom nije naročito bogata, ali ono malo običaja što postoji usko je vezano za vodu i bosiljak. Bosiljak se u pravoslavnoj veri smatra božijom biljkom, nosiocem blagoslova i zaštite doma. Na današnji dan, prema verovanju, sve što se radi sa bosiljkom – bilo da se sadi, kuva ili koristi za inhalaciju – donosi zdravlje i sreću. Zato mnogi vernici upravo ovog dana beru ili sade bosiljak, čuvajući ga u domu kao zaštitu.
Pored toga, praznik Svetih mučenika Makaveja označava i početak Velikogospojinskog posta, dvonedeljnog perioda duhovnog i telesnog uzdržanja koji vodi ka prazniku Uspenja Presvete Bogorodice. Vernici se tokom ovog posta posvećuju molitvi, postu i dobrim delima, čisteći ne samo telo, nego i dušu.
- U narodnom verovanju, posebno se ističe važnost osveštane vode na ovaj dan. Smatra se da ona ima naročitu snagu da isceli i telo i duh, pa se vernici trude da je dobiju u crkvi i čuvaju u svojim domovima. U pojedinim krajevima Srbije i danas je običaj da se voda osvećuje uz prisustvo bosiljka, čime se simbolično spajaju dva elementa koja donose zdravlje i Božiji blagoslov.
Priča o Makavejima ne govori samo o istorijskom događaju, već i o neprolaznoj vrednosti vere i istrajnosti. Njihova spremnost da polože život za zakon Božiji i da odbace sve što je suprotno veri, čak i pod pretnjom smrti, ostaje inspiracija za hrišćane širom sveta. Ovaj praznik podseća da istinska snaga leži u doslednosti i vernosti Bogu, bez obzira na iskušenja.
Kao što je rekao sveštenik iz jedne male crkve kod Kragujevca: „Makaveji nas uče da prava pobeda nije ona na bojnom polju, nego pobeda nad sobom, nad strahom i nad iskušenjem da se odustanemo od istine.“ Upravo zbog toga, ovaj dan za mnoge vernike ima posebno značenje – on je prilika da se osnaži vera, da se očisti srce i da se dom ispuni blagoslovom
