U Nastavku našeg današnjega članka, donosimo vam jednu jako zanimljivu ispovijest, a koja se naime graniči sa znanstvenom fantastikom. Govorićemo o osobi kojoj se gripa itekako iskomplikovala….
Priča Edivarde O’Bare predstavlja jedan od najpotresnijih primera borbe pojedinca i porodice protiv nemilosrdnih zdravstvenih problema i grešaka medicinskog sistema. Ova tinejdžerka iz Majamija želela je da ostvari velike snove, ali je njen život krenuo neočekivanim tokom kada je obolela od onoga što se u početku činilo kao običan grip. Njena priča postala je simbol neprekidne borbe, moralnih dilema i nesalomive roditeljske ljubavi.
Početak tragedije
Godine 1969., Edivardi je dijagnostikovan dijabetes, te joj je prepisan oralni insulin, koji je kasnije povučen sa tržišta zbog ozbiljnih nuspojava. Tokom božićnih praznika iste godine, obolela je od gripa, što je u početku delovalo kao prolazna bolest. Međutim, nakon što je povratila lek, stanje joj se dramatično pogoršalo.
U noći između 2. i 3. januara 1970. godine, njeno zdravstveno stanje se naglo pogoršalo. Njen otac Džo, koji je bio na pecanju, primetio je da je koža na njenim nogama prekrivena šećernim kristalima. U pokušaju da joj pomogne, počeo je da joj trlja noge kako bi pokrenuo cirkulaciju, ali stanje se nastavilo pogoršavati.
Sledećeg jutra, Edivarda je prebačena u bolnicu. Pre nego što je izgubila svest, uputila je majci poslednje reči: “Obećaj mi da me nikada nećeš ostaviti.”
Borba za život
Po dolasku u bolnicu, njeni vitalni organi počeli su da otkazuju:
- Pluća su slabila,
- Bubrezi su prestali sa radom,
- Srce nije pumpalo dovoljno kiseonika do mozga.
Posledica ovoga bila je duboka koma, u koju je Edivarda pala. Njeni roditelji, posebno majka Kej, započeli su dugogodišnju borbu za njen život.
Edivardin otac, Džo, radio je i po tri posla kako bi obezbedio sredstva za lečenje. Nažalost, neizdržljiv stres i iscrpljenost uzeli su danak – preminuo je od srčanog udara 1977. godine. Nakon njegove smrti, sva odgovornost pala je na Kej, koja nije ni pomišljala da napusti svoju ćerku.
Neumorna briga majke
Bez obzira na sve teškoće, Kej je nastavila da brine o Edivardi danonoćno. Finansijska situacija postala je teška, a dugovi su narasli na 160.000 funti. Uprkos pritiscima i teškim okolnostima, majka nikada nije razmatrala mogućnost da prekine ćerkin život.
Nakon Kejine smrti, brigu o Edivardi preuzela je njena sestra Kolen, koja je pokazala istu nepokolebljivu posvećenost. Kolen je izjavila da nikada nije razmišljala da napusti posao kako bi se brinula o sestri.
Međutim, nije bilo malo onih koji su smatrali da Edivarda treba biti puštena da umre u miru. Organizacije poput Hemlok Society tvrdile su da njena dugogodišnja agonija nije humana.
Pored pritisaka, porodica se suočila i sa ozbiljnim pretnjama – 1981. godine, tokom božićnih praznika, primili su preteći telefonski poziv, a ubrzo nakon toga neko je pucao na kuću O’Barovih. Srećom, niko nije bio povređen.
Edivardin kraj i posthumna slava
Edivarda O’Bara preminula je 21. novembra 2012. godine, u 59. godini života. Sahranjena je pored svojih roditelja, a tokom svog dugogodišnjeg stanja postala je poznata kao “uspavana lepotica”.
Uprkos teškim okolnostima, Edivarda nije bila zaboravljena. Njena sestra Kolen organizovala je njen 56. rođendan, na kojem su se okupile hiljade ljudi kako bi joj odale počast. Njena priča privukla je pažnju mnogih, pa su je tokom godina posećivali i poznate ličnosti, uključujući pevača Nila Dajmonda i bivšeg predsednika Bila Klintona.
Zaključak
Priča Edivarde O’Bare ostavlja dubok trag u sećanju svih koji su čuli za nju. Njena porodica bila je suočena sa teškim moralnim i finansijskim izazovima, ali nikada nije odustala. Dok su neki smatrali da su predugo insistirali na njenom održavanju u životu, za njene najbliže, to je bio izraz neizmjerne ljubavi i odanosti.
Njena priča postala je simbol nepopustljive borbe protiv sudbine, ali i podsetnik na važnost medicinskih odluka, humanosti i snage porodice u najtežim trenucima života.
