Grigorij Jefimovič Raspućin, mistik iz zabačenog sibirskog sela Pokrovsko, i danas ostaje jedna od najkontroverznijih ličnosti ruske istorije. Procitajt više o ovom interesantnom monarhu…
- Bio je seljak, samoproglašeni prorok, čovek za kog su jedni tvrdili da je poslan od Boga, a drugi da je utelovljenje đavola. Njegov meteorski uspon na dvoru Romanovih, ali i brutalna smrt, oblikovali su ga u legendu koja i posle više od jednog veka intrigira ceo svet.
Put iz siromaštva do carskog dvora
Rođen 1869. godine, Raspućin je rano pokazivao sklonost ka religiji i mistici. Često je posećivao manastire i hodočastio širom Rusije, a u selu ga pamtimo kao „Božjeg čoveka“. Ipak, priče kažu da je morao da pobegne zbog krađe konja – kontradiktornost koja će ga pratiti čitav život.
Sudbina ga je dovela do carskog dvora. Upoznat je s carem Nikolajem II i caricom Aleksandrom 1905. godine, u trenutku kada je porodica očajnički tražila spas za svog naslednika, malog Alekseja, koji je bolovao od hemofilije. Kada su lekari digli ruke, Raspućin je, molitvama i neobičnim metodama, uspeo da zaustavi krvarenje dečaka. Bio je to trenutak koji mu je otvorio vrata imperije.
Čudotvorac ili prevarant?
Raspućin je postao čovek od najvećeg poverenja carice Aleksandre. Za nju i cara, on je bio čudotvorac koji drži život njihovog sina u rukama. Za narod i plemstvo – bio je „ludi monah“ koji zloupotrebljava poverenje. Njegov prodoran pogled, hipnotički glas i mistični rituali ostavljali su snažan utisak. Strani ambasadori pisali su da su njegove oči „istovremeno demonske i svete“.
Ali, istovremeno s pričama o isceljenjima, širile su se i glasine o razvratu. Petrograd je brujao o njegovim orgijama, „duhovnim sestrama“ i navodnoj vezi sa samom caricom. Pisma carice Raspućinu, u kojima ga zove „učiteljem“ i „utehom“, podstakla su najgnusnije tračeve. Istoričari i danas polemišu – da li je među njima bilo ičega više od mističnog odnosa ispunjenog molitvama i sugestijom?
Politički uticaj i mržnja elite
Kako je Prvi svetski rat odnosio sve više života, a Rusija tonula u krizu, Raspućinov uticaj na carevsku porodicu postajao je politički problem. Mnogi su smatrali da upravo on stoji iza pogrešnih odluka, imenovanja i smena ministara. Da li je zaista upravljao caricom i carem ili su ga neprijatelji koristili kao žrtvenog jarca – ostalo je enigma.
Za aristokratiju i oficire on je postao simbol truleži i raspada monarhije. U očima naroda, bio je demonska figura koja upropašćuje carstvo.
Brutalna smrt i proročanstvo
Konačno, 16. decembra 1916. godine, grupa zaverenika odlučila je da ga ukloni. U palati kneza Jusupova prvo su ga pokušali otrovati, zatim su pucali u njega, a na kraju bacili u zaleđenu Nevu. Legenda kaže da je tek tada izdahnuo, što je dodatno ojačalo njegovu mitsku auru.
Navodno, pre smrti izgovorio je proročanstvo: „Ako mene ubiju obični ljudi, careva porodica će vladati još vekovima. Ako to učine plemići, car i porodica umreće zajedno sa mnom.“ Samo godinu dana kasnije Romanovi su streljani u Jekaterinburgu, a Rusko carstvo prestalo je da postoji.
Seksualni mitovi i „čarobni štapić“
Ni posle smrti Raspućin nije prestao da izaziva sablazan. Priče o njegovom navodnom polnom organu od 30 cm, koji se danas „čuva“ u jednom muzeju u Sankt Peterburgu, i dalje kruže svetom. Za mnoge, to je objašnjenje njegove moći nad ženama, a za istoričare samo još jedna groteskna legenda.
Raspućin – svetac ili đavo?
Za jedne je bio prorok i iscelitelj, za druge prevarant, šarlatan i razvratnik. Njegov život spojio je religiju i erotiku, politiku i misticizam, ljubav i mržnju. On je bio i ostao simbol propasti jednog carstva, ali i fascinantna ličnost koja je inspirisala knjige, filmove i pesme – od memoara carevića Alekseja, preko brojnih biografija, pa sve do svetskog hita grupe Boney M.
Možda nikada nećemo saznati da li je Raspućin bio „sveti čovek“ ili običan manipulator. Ali jedno je sigurno – malo je ljudi u istoriji koji su tako snažno spojili mit i stvarnost, ostavljajući za sobom legendu koja traje duže od samog carstva koje je srušeno u njegovom vremenu
