U danasnjem clanku Vam donosimo koji su RANI ZNAKOVI DIJABETESA TIPA 2 KOJE NE SMETE IGNORISATI………
Dijabetes tipa 2 spada među najučestalije hronične bolesti današnjice. Ono što ga čini posebno opasnim jeste činjenica da se razvija tiho, gotovo neprimetno, a prvi simptomi često prođu nezapaženo. Upravo zbog toga, rana dijagnostika i pravovremena reakcija ključni su za uspešnu kontrolu bolesti.
Hronični umor kao prvi signal
Jedan od najčešćih ranih simptoma dijabetesa tipa 2 je stalan osećaj umora. Iako mnogi ovaj znak pripisuju stresu, nesanici ili preopterećenosti, lekari upozoravaju da bi trebalo obratiti pažnju.
Endokrinolog dr Vinita Tandon pojašnjava da kada je nivo šećera u krvi povišen, glukoza ne dospeva u ćelije gde bi trebalo da se koristi kao energija, već ostaje u krvotoku. Rezultat toga je hronični umor i iscrpljenost, bez obzira na dužinu sna ili odmora.
Promene na koži i rane koje sporo zarastaju
Osobe sa povišenim šećerom u krvi često primete tamne mrlje na pregibima kože, naročito na vratu i ispod pazuha. Ove promene su rezultat insulinske rezistencije i predstavljaju važan vizuelni signal da nešto nije u redu.
Još jedan važan pokazatelj je usporeno zarastanje rana. Visok nivo šećera utiče na cirkulaciju i imunološki odgovor, što otežava prirodne procese oporavka. Česte infekcije, naročito urinarne i gljivične, takođe su čest pratilac dijabetesa u razvoju.
Neobjašnjiv gubitak težine i povećana žeđ
Još jedan simptom koji se ne sme zanemariti je nagli gubitak kilograma, bez promene u ishrani ili fizičkoj aktivnosti. Telo, ne uspevajući da iskoristi glukozu za energiju, počinje da troši masne i mišićne rezerve, što dovodi do smanjenja telesne mase.
Uz to, osobe koje razvijaju dijabetes često osećaju konstantnu žeđ i potrebu za češćim mokrenjem. Ovo je posledica pokušaja tela da eliminiše višak šećera putem urina, što dodatno dehidrira organizam.
Trnci i peckanje u ekstremitetima
Oštećenje nerava, poznato kao dijabetička neuropatija, može se javiti još u ranoj fazi bolesti. Manifestuje se kao peckanje, utrnulost ili bol u prstima ruku i nogu, najčešće noću. Ignorisanje ovog simptoma može dovesti do trajnih oštećenja.
Ko treba da se testira?
Svi koji imaju genetsku predispoziciju (članove porodice sa dijabetesom), gojazni su, fizički neaktivni ili imaju visok krvni pritisak, trebalo bi redovno da proveravaju nivo šećera u krvi. Takođe, žene koje su imale gestacijski dijabetes tokom trudnoće su u povećanom riziku.
Preventiva i stil života
Iako se dijabetes tipa 2 ne može izlečiti, uspešno se drži pod kontrolom uz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i lekarsku kontrolu. Preporučuje se ishrana siromašna prostim ugljenim hidratima, sa puno povrća, celih žitarica, zdravih masti i kvalitetnih proteina.
Redovna fizička aktivnost, makar u vidu šetnji od 30 minuta dnevno, može značajno pomoći u regulaciji šećera i očuvanju zdravlja.
Ako primetite neobjašnjivu iscrpljenost, česte infekcije, promene na koži ili druge pomenute simptome – nemojte ih ignorisati. Rano otkrivanje može sprečiti ozbiljne posledice. Redovni pregledi su najbolja preventiva, a vaša svest – najjači saveznik u borbi protiv ove tihe, ali ozbiljne bolest
