Srčani zastoj je jedno od najdramatičnijih i najopasnijih stanja u medicini. Nastaje naglo, bez upozorenja, često u trenutku kada se osoba oseća sasvim dobro. Procitajte više u nastavku teksta i kako reagovati….
- Upravo zbog toga svako od nas može se naći u situaciji da bude prvi koji će pružiti pomoć – i tada je od presudnog značaja znati osnovne korake reanimacije. O tome zašto dolazi do srčanog zastoja i kako pravilno reagovati, govori prim. dr Marija Radulović.
Zašto dolazi do srčanog zastoja?
Prema rečima doktorke, srčani zastoj može imati kardijalne uzroke, kao što su aritmije, akutni infarkt miokarda, kardiomiopatije, prirođene ili stečene srčane mane, disekcija aneurizme aorte, pa čak i rupture srca ili tamponada. Tu su i nekardijalni uzroci, među kojima se nalaze teške upale pluća, astma, trovanja gasovima, epilepsija, metabolički poremećaji, dejstvo lekova ili narkotika, alergijske reakcije, traume ili strujni udar.
– Srčani zastoj je zapravo trenutni prestanak rada srca i cirkulacije, i ukoliko se ne reaguje odmah, dolazi do smrti. Zato je najvažnije da svedoci ovakvog događaja ne izgube vreme, već započnu reanimaciju – naglašava dr Radulović.
Prvi koraci – sigurnost i procena stanja
Prvi zadatak je obezbediti sigurnost – za unesrećenog, za prisutne, ali i za onoga ko pruža pomoć. Ako postoji rizik od strujnog udara, saobraćajne nesreće ili druge opasnosti, najpre se mora ukloniti izvor rizika.
Zatim se pristupa proceni svesti: osobu treba glasno dozvati i lagano prodrmati. Ako ne reaguje, prebacujemo je na leđa i otvaramo disajne puteve laganim zabačivanjem glave unazad i podizanjem donje vilice.
Kako proveriti disanje?
Treba posmatrati da li se grudni koš podiže, osluškivati da li se čuje disanje i osetiti da li vazduh izlazi na obrazu. Ako disanje postoji, unesrećeni se postavlja u bočni položaj i odmah se poziva hitna pomoć (194).
Ako osoba ne diše, odmah se započinje reanimacija.
Reanimacija – korak po korak
Pomoćnik klekne pored unesrećenog, koren dlana postavi na donju polovinu grudne kosti, drugu ruku preko nje, prste ukrsti i pritiskom ravnih ruku sprovodi kompresije. Grudni koš treba pritiskati 5–6 cm duboko, u ritmu od 100 do 120 puta u minuti.
Posle 30 kompresija, otvaraju se disajni putevi, začepi nos i dva puta udahne u usta unesrećenog, tako da se vidi podizanje grudnog koša. Odnos treba da bude 30:2 (kompresije : udah).
Ako spasilac ne može ili ne želi da daje veštačko disanje (zbog krvi, povraćanja ili straha od infekcije), može se raditi samo masaža srca. – I to može da spasi život, jer je najvažnije održavati cirkulaciju krvi do dolaska hitne pomoći – naglašava doktorka.
Uloga automatskog defibrilatora (AED)
Na aerodromima, u tržnim centrima i drugim prometnim mestima sve češće postoje automatski spoljni defibrilatori (AED). Aparat ima elektrode sa jasnim oznakama gde se lepe, i glasovnim uputstvima vodi korisnika. On sam prepoznaje opasan srčani ritam i, ako je potrebno, isporučuje strujni šok koji može ponovo pokrenuti srce.
– Najveća prednost AED-a je što ga mogu koristiti i laici. Dovoljno je slediti glasovna uputstva i ne plašiti se, jer uređaj neće dozvoliti grešku – objašnjava dr Radulović.
Kada prekinuti reanimaciju?
Reanimacija traje dok ne stigne stručna pomoć ili dok unesrećeni ne pokaže znake oporavka – otvaranje očiju, kašalj ili normalno disanje.
Poruka za kraj
Srčani zastoj je stanje u kojem sekunde odlučuju o životu ili smrti. Najvažnije je da ljudi ne ostanu pasivni i uplašeni, već da započnu reanimaciju, jer i osnovne mere, pa čak i samo masaža srca, višestruko povećavaju šansu za preživljavanje.
– Najgore što možete uraditi jeste da ne uradite ništa – poručuje dr Radulović
