Isidora Bkjelica je preminula od zlokobne bolesti, prije nešto malo više od godinu dana. Zlokobna bolest, bila je jača od nje, a danas prenosimo neka njena razmišljanja prije same smrti…..
Isidora Bjelica je bila žena koja je, uprkos svom teškom zdravstvenom stanju, zračila snagom i borbenošću. Njena priča je svedočanstvo borbe protiv smrti, koje nas podseća na to koliko je zdravlje dragoceno i koliko su ljudi spremni da urade kako bi se izlečili od opakih bolesti. Njena borba sa rakom bila je duga i ispunjena ne samo teškim trenucima, već i traženjem svakog mogućeg leka, bio on konvencionalan ili alternativan. Iako je prošla kroz mnoge metode lečenja, na kraju nije uspela da se izleči, ali njena priča ostaje trajna inspiracija.
Istraživanje svih mogućnosti
Isidora je prešla dug put kroz svet alternativnih terapija. Ovaj put je bio pun raznih eksperimenata i neobičnih tretmana, od kojih su neki bili veoma neobični i dramatični. Ona je isprobala čak 120 alternativnih terapija, verujući da bi svaki pokušaj mogao da bude upravo onaj koji će joj doneti izlečenje. U svojim iskustvima opisivala je mnoge situacije koje su bile istovremeno strašne i smešne, a neki od najneobičnijih tretmana uključivali su šamane iz Južne Amerike, tibetanske doktorke, pa čak i posete nadrilekarima. Neki od tretmana su uključivali zabavu sa šamanima koji su je obmotavali travama i spuštali u ledenu vodu, dok je drugi bio susret sa tibetanskim lekarom nakon što je njihov taksi udario u kravu, što je dovelo do incidenta.
Iako su mnoge od tih terapija bile neobične i neproverene, Isidora je bila odlučna da ne odustane. Njena želja da preživi bila je jača od svega. Nažalost, kako je kasnije priznala, iako je verovala da bi mnogi od tih tretmana mogli biti ključni za njeno izlečenje, nije uspela da pronađe trajni lek.
Kritika alternativnih metoda lečenja
Kroz svoja iskustva sa alternativnim metodama, Isidora je došla do važnog zaključka – alternativna medicina, iako može biti korisna u ublažavanju simptoma ili negovanju tela, ne može zameniti zvaničnu medicinu. Ona je otvoreno govorila o opasnostima zanemarivanja konvencionalnih tretmana. Njena iskustva sa alternativnim lečenjem nisu bila uvek uspešna, iako je mnoge od njih isprobavala, te je tvrdila da bi, da nije bilo zvanične medicine, verovatno bila mrtva.
- “Da nije bilo zvanične medicine, odavno bih bila mrtva”, rekla je Isidora, naglašavajući koliko su hemoterapija i druge zvanične terapije bile važne za njeno preživljavanje. Iako je koristila alternativne tretmane kako bi poboljšala kvalitet svog života i ublažila posledice bolesti, zvanična medicina je bila ključna za njeno produljenje života.
Ona se nije libila da kritikuje ljude koji su je savetuju da odbaci zvanične tretmane, nazivajući ih potencijalno opasnim. U svojoj knjizi „Spas 2“, otvoreno govori o tome kako su neki ljudi, čak i iz Srbije, pokušavali da je odvrate od zvaničnih metoda lečenja. Pored toga, Isidora se susrela i sa ljudima koji su, pod plaštom alternativne medicine, pokušavali da je manipulišu.
Rak – najveći neprijatelj
Isidora Bjelica je kroz svoju borbu sa rakom jajnika postala svestan koliko je ova bolest ubitačna i neumoljiva. Ovaj tip raka je jedan od najsmrtonosnijih, a ona je kroz svoja iskustva s hemoterapijama i različitim terapijama dobila samo dodatno vreme. Iako je bila svesna da nijedna terapija ne daje garanciju za izlečenje, ipak je verovala u mogućnost da se uči iz svakog pokušaja. Nažalost, nije bilo čarobnog leka koji bi joj doneo izlečenje, a njena borba se nastavila sve do njenog poslednjeg dana.
Nažalost, Isidora je preminula 2020. godine, u svojoj 53. godini. Iako nije uspela da pobedi bolest, njena neustrašiva borba i neverovatna hrabrost inspirišu mnoge ljude širom sveta. Na kraju, njena poruka je jasna: nema jednostavnih rešenja i ne postoji univerzalni lek za sve bolesti.
Zaključak
Priča Isidore Bjelice nas podseća na to koliko su zdravlje i život dragoceni, kao i na to koliko je važno imati pravi pristup lečenju. Iako je bila kritikovana od strane mnogih, ona je bila verna sebi i svojim željama da preživi. Iako nije uspela da pobedi rak, njena snaga i želja za životom će ostati kao testament njenoj hrabrosti. Neka njena borba bude podsetnik svima da zdravlje nije nešto što se uzima zdravo za gotovo, i da je pravo lečenje ono koje kombinuje najbolje iz oba sveta – zvanične i alternativne medicine.