Jasenovac je poznat kao mjesto u Hrvatskoj koje je postalo simbol stradanja i zločina počinjenih tijekom Drugog svjetskog rata, kada su u njemu postojali logori smrti, najpoznatiji kao Jasenovački koncentracijski logor. Ovaj logor bio je pod kontrolom Nezavisne Države Hrvatske (NDH), fašističke marionetske države koja je postojala od 1941. do 1945. godine.
Jelena Buhač Radojičić, čiji je život inspirisao film Dara iz Jasenovca, nosi sa sobom priču koja je daleko strašnija od onoga što je prikazano na filmskom platnu. Ova hrabra žena, koja je kao dete preživela užase logora Stara Gradiška, svedoči o strahotama koje su oblikovale njeno detinjstvo. Njen životni put je priča o preživljavanju, gubicima i potrazi za porodicom, koja inspiriše divljenje prema njenoj snazi.
Detinjstvo u paklu
Jelena Buhač Radojičić rođena je u porodici koja je postala meta ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata. Sa majkom Anom i braćom Živkom i Ilijom, bila je prisiljena da preživi zločine u logoru. Sećanja na njen boravak u logoru Stara Gradiška su duboko potresna, i mnoge od tih scena ostale su trajno urezane u njenu memoriju.
- Jedno od prvih sećanja koja je podelila bilo je vezano za njen dolazak u logor, gde su joj ustaše ošišale kosu do gole kože i odvele je u Slokovec, gde je bila prisiljena da nosi haljinu bez veša. Njen otac je pokušao da se sakrije u odžaku, ali su ga ipak otkrili, vezali žicom i streljali.
Život u logoru
Jelena se priseća strahota koje su deca preživljavala u logoru, a jedno od najtragičnijih iskustava bilo je ubistvo Jevrejke pred njenim očima. Ustaša je ubio ženu samo zbog toga što je nosila minđuše. Takve scene bile su svakodnevne u tom paklu. Jelena je sa svojom braćom i majkom boravila u logoru, gde su spavali na golom betonu, pili kontaminiranu vodu iz bunara i bili izloženi neprekidnim torturama.
Rastanak od majki bio je jedan od najtragičnijih trenutaka, jer je Jelena morala da se rastane od majke s kojom se nikada nije nadala ponovnom susretu. Majka joj je rekla: „Ovde nema šta da se jede, ovo je logor.“ Ovaj trenutak rastanka, kako za decu, tako i za njihove majke, bio je duboko emotivan i traumatičan.
Potraga za porodicom
Nakon godina preživljavanja, Jelena je nastavila da traganje za članovima svoje porodice. Jedan od najtežih trenutaka bio je traganje za bratom Ilijom, kojeg su odveli iz logora, a koji je nestao bez traga. Iako je Jelena tragala na mnogim mestima i kucala na vrata, njen brat Ilija nikada nije pronađen. Posebno emotivan trenutak bio je susret sa bratom Živkom, kada su se ponovo sreli nakon mnogo godina, plakali zajedno i obećali da se nikada neće ponovo rastati.
Uloga Diane Budisavljević
Jelena je posebno zahvalna Dijani Budisavljević, ženi koja je pomogla mnogim žrtvama logora da prežive. Dijana je spasila Jelenu i njenu braću, a Jelena veruje da joj je ona “poklonila treći život”. Dijana je pomogla mnogoj deci da prežive rat, a Jelena se seća svog brata Ilije, kojeg je Dijana spasila iz logora, ali je i on nestao.
Porodični gubitak i nastavak života
Jelena je tokom rata izgubila mnoge članove porodice, uključujući svog oca, brata Dušana koji je imao samo četiri godine kada je ubijen, i brojne druge članove porodice. Ukupno 87 članova njene porodice poginulo je tokom rata, a Jelena nosi te gubitke kroz ceo svoj život. Ipak, uprkos svim tragedijama, Jelena je preživela i pronašla snagu da se suoči sa prošlošću i podeli svoju priču sa svetom.
Zaključak
Jelena Buhač Radojičić je simbol preživljavanja, snage i otpornosti. Njena priča daleko nadmašuje ono što je prikazano na filmskom platnu. Iako je Dara iz Jasenovca prikazala deo njenog tragičnog detinjstva, stvarnost koju je ona doživela bila je još strašnija. Njena ispovest budi saosećanje, ali i podseća na važnost sećanja na žrtve rata, te na hrabrost pojedinaca koji su preživeli i odlučili da govore o svojim iskustvima. Jelena, kao prava Dara iz Jasenovca, ostaje ne samo svedok jednog od najmračnijih perioda u istoriji, već i simbol nade i otpornosti.
