U nastavku našeg današnjega članka govorićemo o jednoj ispovijesti, a koja je definitivno uzburkala komplet, društvene mreže. Naime, jedna baka, govorila je o svojim rođenim unucima….
Bračni par iz Hrvatske, danas u svojim devedesetim godinama, suočava se s neizdrživim uslovima života u sopstvenom domu. Nekada su uživali u miru i toplini porodičnog okruženja, a kada su im se rodili praunuci, njihova sreća bila je neizmerna. Međutim, nisu mogli ni da naslute da će njihov dom postati mesto sukoba i nepravde.
Honorarna penzionerka, iako isprva nije želela da javno govori o porodičnim problemima, na kraju je odlučila da progovori za hrvatski portal “Moje vreme”, priznajući da više ne vidi izlaz iz teške situacije. Kako je objasnila, ni ona ni njen suprug nemaju ni zdravlja ni finansijskih sredstava da pronađu prihvatljivo rešenje, a nadležne institucije nisu ponudile pomoć.
Teškoće i nemoć
Starica je objasnila da je njen suprug pet godina mlađi od nje, ali oboje su stari i bolesni. Njihova ćerka ne pokazuje nikakvu brigu za njih, a oni su svesni da bi odlazak u starački dom bio najbolje rešenje. Međutim, njihova mala penzija onemogućava im taj korak.
Pomoć su tražili i od socijalnih službi, ali su morali da potroše sve što su imali kako bi se vratili u sopstveni dom. Njihova imovina uključuje:
- Kuću od 50 kvadratnih metara
- Četvrtinu stana koji je njen suprug nasledio
- Zemljište koje je starica posedovala
Iako su svesni da bi preseljenje moglo biti preskupo, odlučili su da ostanu u svojoj kući dokle god budu mogli da žive samostalno. Na papiru njihova imovina nije velika, ali za njih je bila dovoljna – barem dok nisu naišli na neviđene probleme sa praunucima.
Porodični sukobi i nedostatak podrške
Najveći problem nastao je kada su se njihovi praunuci doselili u kuću. Umesto harmoničnog porodičnog života, starci su se suočili sa pretnjama, nasiljem i maltretiranjem. Njihovi najbliži ne samo da su ih zanemarili, već su ih, prema rečima starice, bukvalno izbacivali iz sopstvenog doma.
Kako starica tvrdi, čak ni institucije nisu reagovale na njihove vapaje za pomoć, čak i kada su pucali na vrata njihove kuće. Njihova borba traje punih osam godina, a sve to vreme niko nije pružio adekvatnu pomoć.
Očajnički apel
Starica izražava duboko razočaranje u sistem koji bi trebalo da pruži pravdu i zaštitu.
“Zar nema pravde i zakona? Nažalost, po meni je sve u šanku ili krevetu. Naši životi su ugroženi, a koga god smo tražili za pomoć, nikoga nije bilo briga. Čak sam i ministru pisala.”
Njihov dom, nekada utočište mira, postao je mesto straha i nesanice. Osim psihološkog pritiska, suprug pati i od plućnih bolesti, ima astmu i dodatno mu smeta smrad psećeg izmeta koji unuci ne čiste ispred vrata.
- “Vapimo za pomoć, želimo da živimo dostojanstveno. Malo nam je ostalo.” – zaključuje starica u svom pismu.
