U današnjem članku Vam donosimo savete poznatog srpskog kardiologa ,kako ocuvati zdravlje srca,saznajte više u nastavku teksta……
- Vežbanje je jedan od najboljih načina da sačuvamo zdravlje, ali može biti i potencijalno rizično ako mu pristupimo bez promišljanja. Upravo zato profesor dr Petar Otašević, poznati srpski kardiolog i vanredni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, upozorava da pre nego što krenemo sa fizičkim aktivnostima, posebno oni u srednjim i starijim godinama, treba obaviti osnovne zdravstvene provere. Njegova poruka je jasna – vežbanje je korisno i lekari ga preporučuju svima, ali uz određeni stepen opreza.
Prema njegovim rečima, ljudi često misle da je odlazak u teretanu univerzalni recept za zdravlje, ali istina je da naporne vežbe mogu opteretiti organizam. Ako telo nije spremno, rizici od srčanog udara ili drugih problema naglo rastu. Zato profesor savetuje umerenost, redovne pauze i postepeno povećavanje intenziteta treninga.
- Posebno ističe da je ključno izbegavati hranu koja sadrži velike količine masti, šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, jer upravo ona doprinosi problemima sa krvnim sudovima i srcem. Preporuka je redovno praktikovati fizičku aktivnost u trajanju od oko 150 minuta nedeljno, ali to ne mora nužno da znači sate provedene u teretani. Brza šetnja, trčanje, vožnja bicikla ili jednostavno penjanje uz stepenice jednako su dragoceni za srce.
Doktor posebno naglašava važnost kontrole kod ljudi koji planiraju da se upuste u ozbiljniji trening. Ako ste u srednjim godinama, pre nego što obujete patike i krenete u teretanu, korisno je proveriti opšte zdravstveno stanje. To podrazumeva merenje krvnog pritiska, laboratorijske analize, EKG i ultrazvuk srca, kako biste bili sigurni da je sve u redu. Na taj način rizik od komplikacija svodi se na minimum.
- Jedna od ključnih smernica koju Otašević daje odnosi se na maksimalnu srčanu frekvencu, koja može biti pokazatelj u kakvom je stanju vaše srce. Postoji jednostavna formula: od broja 220 oduzmite svoje godine i dobićete približan broj otkucaja koji vaše srce može da izdrži tokom fizičkog napora. Na primer, ako imate 50 godina, maksimalna frekvenca bi bila oko 170 otkucaja u minuti. Vežbanje bi trebalo da bude unutar granica koje telo može da podnese, a sve preko toga može biti znak da se forsirate i da treba da usporite.
Stručnjak dodaje da je veoma važno osluškivati sopstveno telo. Ako osetite bol u grudima, vrtoglavicu, slabost ili nedostatak daha, to su jasni znakovi da treba odmah stati i potražiti savet lekara. Ignorisanje simptoma može biti pogubno, naročito kod onih koji nisu navikli na fizičke napore.
- Iako mnogi veruju da je za zdravlje srca neophodno iscrpljivanje na spravama i znoj u teretani, doktor napominje da je najvažnije pronaći aktivnost koja vam prija i koju ćete praktikovati dugoročno. Konzistentnost je važnija od intenziteta – mnogo je bolje šetati svakodnevno pola sata nego povremeno se upuštati u naporne treninge.
- Kardiolog takođe podseća da srce nije samo mišić koji pumpa krv, već organ koji reaguje na celokupan stil života. Stres, loša ishrana, manjak sna i fizička neaktivnost zajedno utiču na njegovo zdravlje. Promenom ovih faktora moguće je značajno poboljšati funkciju srca i smanjiti rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Na kraju, poruka doktora Otaševića je da zdravlje nema alternativu i da svaki čovek treba da preuzme odgovornost za svoje telo. Pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i redovne provere kod lekara najbolji su put do dugog i kvalitetnog života. Vežbanje jeste lek, ali samo ako se koristi pravilno.
