BONUS TEKST:
Jedan muškarac izneo je svoju duboko ličnu i iskrenu ispovest o događajima koji su mu potpuno promenili život. Govori o tome kako je, vođen iskrenom željom da usreći ženu koju je voleo, učinio sve što je mogao, a da ga je na kraju sudbina nemilosrdno izneverila. Bio je u braku skoro šest godina sa ženom koja je dugo vremena osećala nezadovoljstvo, pre svega zbog toga što, iako je završila ekonomski fakultet i bila visoko obrazovana, nije uspela da pronađe posao u svojoj struci. Iako joj posao formalno nije bio neophodan, jer su finansijski uslovi u njihovoj porodici bili stabilni i udobni, on je znao da za nju to znači mnogo više od same zarade. Želeo je da ona oseti da je ostvarena, korisna i cenjena, da ima svoju ulogu i mesto.
Bez da joj išta kaže, odlučio je da joj pomogne na suptilan način. Obratio se poznanicima i kontaktima da joj obezbedi zaposlenje u državnoj službi, konkretno u poreskoj inspekciji. Za to je morao da uloži čak 15.000 evra, što je priznaje, bilo veliko finansijsko opterećenje. Međutim, bilo mu je važno da ona veruje kako je posao dobila svojim trudom i zaslugama, kako se ne bi osećala kao da je ikada bilo šta dobila na „lako“. Nije hteo da umanji njen osećaj samostalnosti i dostignuća.
Međutim, samo dva dana nakon što je počela da radi na novom radnom mestu, dogodilo se nešto što je nikako nije mogao da predvidi. Njegova supruga nije se vratila kući. Kada ju je nazvao, rekla mu je hladno i odlučno da ne želi više da živi s njim, da njihov brak završava tu, da je za nju sve to sada završeno. Objasnila mu je da je dobila ono što je želela — sigurnost, stabilnost, položaj — i da joj više ne treba zajednički život.
Muškarac je ostao u potpunom šoku, slomljen i zbunjen. Sve što je učinio bilo je vođeno iskrenom ljubavlju i brigom, a sada je bio ostavljen kao da nije ništa značio. Umesto zahvalnosti i razumevanja, dočekalo ga je odbacivanje i hladnoća. Ostao je sam, sa osećajem da je prevaren i iskorišćen, pitajući se gde je pogrešio i da li je možda bio previše naivan. U glavi mu se rojile misli koje su mu kvarile svaki trenutak — gnev, tuga, bes, nemoć. Pitao se da li ljubav uopšte vredi, i da li je uopšte smisleno davati se nekome ko to ne zna da ceni.
Sada, kada je ostao sam, suočen je sa teškim zadatkom da pronađe snagu i smisao za dalje. Njegovo poverenje u ljude ozbiljno je poljuljano, ali još teže mu pada činjenica da ga je osoba kojoj je davao svu pažnju i podršku — i emotivnu i finansijsku — ostavila bez ikakvog upozorenja. Počinje da shvata da je njena motivacija možda od samog početka bila samo materijalna, da je on bio sredstvo za ostvarenje njenih ličnih ciljeva, a ne partner sa kojim će graditi zajednički život. Dok je on verovao u zajedništvo, ona je možda gradila plan za samostalan odlazak, koristeći njegovu ljubav i resurse.
Premda su mu kroz glavu prolazile i pomisli na osvetu i povraćaj bola, on svesno odbija da krene tim putem. Duboko u sebi zna da takve emocije samo vode daljoj patnji i gubitku onoga što mu je zaista važno — unutrašnjeg mira i dostojanstva. Iako je prevaren i izgubio mnogo, kako emotivno tako i finansijski, odlučan je da ne dozvoli da ga to uništi. Pokušava da pronađe snagu u saznanju da je ljubav koju je pružio bila iskrena i bezuslovna, i da je upravo ta njegova iskrenost ono što ga izdvaja i razlikuje.
Srce mu jeste slomljeno, ali veruje da će vreme izlečiti rane. Veruje da će bol s vremenom popustiti i da će doći dan kada će ovu priču moći da ispriča bez gorčine i besa, sa spokojem. Nada se da negde postoji osoba koja će znati da ceni ljubav, posvećenost i požrtvovanost, i da će do tada naučiti kako da bolje štiti sebe, svoje granice i svoje srce od ljudi koji ne umeju da uzvrate ono što im je dato. Uči kako da ne dozvoli da ga ponovo povrede, ali i kako da ponovo poveruje u ljubav i život.
