Albansko-srpski brakovi, uprkos istorijskim i političkim izazovima, mogu postati simbol nade i pomirenja, dok istovremeno pokazuju kako ljubav, poštovanje i međusobno razumevanje mogu prevazići etničke i političke granice. Iako postoje mnogi izazovi, ti brakovi često postavljaju temelje za izgradnju mostova između dve zajednice koje su prošle kroz mnoge teškoće i konflikte, ali i podsećaju na to da međuljudske veze mogu biti snažne i iznad svih razlika.
U malom, zabačenom selu na jugozapadu Srbije, gde su glasine brže od vetra, dogodila se priča koja je vrlo brzo postala tema svih razgovora u kafanama i na pijacama. Pero Milovanović, pedesetogodišnji neženja iz Priboja, odlučio je da pokuša da promeni svoju sudbinu na način koji je sve više prisutan u ovom delu sveta – putem uplata za mladu iz Albanije.
Put do ženidbe
Pero je oduvek bio vredan i marljiv čovek. Kao majstor za grejanje i vodoinstalacije, živeo je u vlastitoj kući, ali nikada nije imao sreće u ljubavi. Vremenom, kako su godine prolazile, njegovi prijatelji su se ženili, osnivali porodice, dok je on ostajao sam. Pritisak je rastao, naročito zbog majke koja mu je često govorila: „Sine, kad ću ja dočekati unuče? Šta će ti sve ovo, kad nemaš s kim da podeliš?“
U očajničkoj potrazi za partnerkom, Pero je odlučio da potraži pomoć. Na preporuku rođaka, kontaktirao je posrednika iz jednog sela kod Tutina, koji mu je obećao da će mu pronaći „dobru ženu“ iz Albanije. Posrednik je uveravao Peru da je mlada koju mu nudi “lepa, vredna i poštena” osoba, koja će biti dobra žena i domaćica.
Pero je, verujući u njegove reči, uplatio 3000 evra za uslugu, ne postavljajući dodatna pitanja. Nikada nije video sliku devojke niti je razgovarao s njom, ali nadao se da će sve biti u najboljem redu.
Dan dolaska mlade
Kada je došao trenutak susreta, Pero je obuo svoje najbolje stvari. Ispeglana košulja, pantalone sa svadbe sestrine ćerke, kap parfema – sve je bilo spremno. Srce mu je brže kucalo kada je automobil sa albanskim tablicama stao ispred njegove kuće.
Međutim, iz auta nije izašla mlada, lepa devojka kako je očekivao, već žena u kasnim četrdesetim godinama, niskog rasta, punija i sa ozbiljnim izrazom lica. Njena skromna odeća i pogled koji nije odavao nikakvu sreću, bili su u potpunoj suprotnosti sa onim što je Pero zamislio.
Posrednik mu je predstavio ženu kao Mirsadu, a Pero je zapao u potpuni šok.
- „Ali… ti si rekao da je mlada…“ – pokušavao je da se izjasni, ali je brzo utihnuo pod pogledom žene koja je već delovala veoma sigurno.
Kroz komunikaciju sa posrednikom, saznao je da je Mirsada, iako nije bila to što je očekivao, spremna da se uda za njega. „Dogovor je dogovor“ – odgovorio je posrednik, ostavljajući Peru bez izlaza.
Skandal u selu
Vesti o ovom neočekivanom događaju proširile su se izuzetnom brzinom. Komšije su dolazile da vide „mladu“ i komentarisale situaciju. Majka Peru nije prestajala da ga kritikije: „Sine, rekao si mi da si pametan čovek. Ovo nisi trebao da radiš.“
Nakon nekoliko nespretnih trenutaka, Mirsada je odlučila da se vrati. Nije želela da bude deo nečega što joj nije odgovaralo, pa je napustila Peru i otišla, dok je Pero ostao bez neveste i novca.
Nakon toga, Pero je osećao duboku ljutnju i sramotu. Tokom sedmica koje su usledile, svaki put kad je prošao kroz selo, ljudi su se smeštali, zbijali šale i šaptali: „Evo ga, Pero koji je platio 3000 evra za ništa!“
Lekcija i novi početak
Bez želje da ostane u središtu ruganja, Pero je odlučio da potraži pravdu i otišao do posrednika, pokušavajući da vrati novac. Nije se libio da preti, ali ništa nije pomoglo. Skandal je i dalje bio glavni događaj u selu.
Ipak, u trenutku kada je osećao da je njegov život zapao u potpuni haos, Pero je odlučio da potraži sreću na drugom mestu. Otišao je kod rođaka u Beč, gde je počeo da radi na građevini i upoznao Nadu, Bosanku koja je radila kao kuvarica. Ovaj put, nije bilo posrednika, već iskrena i prirodna emocija.
Nakon godinu dana, Pero se vratio u Priboj, ali ne sam. Dovedeni su zajedno, sa Nadom koja je razumela njegove prethodne neuspehe i bila spremna da započne novi život sa njim.
Kada su ih videli zajedno, seljani su se iznenadili. Pero je sa osmehom odgovorio: „Da, sada sam se oženio, ali ovog puta kako treba!“
Zaključak
Pero Milovanović je naučio tešku lekciju – prava ljubav se ne može kupiti. Njegova odluka da potraži pomoć od posrednika u potrzi za ženom, koji je umesto sreće donela samo sramotu, pokazala je koliko je važno poštovati pravu emociju i prirodnu povezanost. Bez obzira na početnu sramotu, Pero je na kraju pronašao ljubav koja nije bila zasnovana na transakcijama, već na iskrenoj vezi.
