Popularna srpska glumica, o kojoj danas pišemo, je u doba pandemije bila na rubu egzistencije, jer posla definitivno nije bilo. Samohrana je majka, a danas malo govorimo i o njenom privatnom životu….
Ljiljana Jakšić, koju je publika zavolela kao šarmantnu “Omiljenu salvetu” iz serije “Studenti”, ostavila je snažan utisak ne samo svojim glumačkim umećem, već i autentičnim životnim izborima. Njen karakter na ekranu bio je vedar, energičan i pun duha – odraz osobina koje, čini se, krase i samu Ljiljanu u stvarnom životu. Iako je mnogima postala poznata kao televizijska zvezda, njena najdublja i najosobnija životna uloga došla je kasnije – u pedesetim godinama, kada je odlučila da postane majka.
U 52. godini života, Ljiljana je donela odluku koja je za mnoge bila neobična, ali za nju – potpuno prirodna. U tom trenutku, nije razmišljala o godinama, već o želji srca. Želela je dete, želela majčinstvo. Međutim, život je imao svoje izazove. Nakon što je zatrudnela, partner ju je napustio. Ostala je sama – i to u trenutku kada je najviše trebalo da ima podršku. “Rastanak je bio težak,” priznaje, ali dodaje da joj je doneo i izvesni mir, jer je pred sobom imala novu svrhu – dete koje je čekala godinama.
Uprkos svemu, nikada nije osudila svog bivšeg partnera. Smatra da roditeljstvo nije nešto u šta se neko može prisiliti, te da svako ima pravo da bira sopstveni put. “Ne mogu ga kriviti. Nisam sigurna da sam u potpunosti razumela njegove emocije, ali razlika u godinama između nas bila je velika,” izjavila je jednom prilikom. Ipak, istinu nije uljepšavala – bilo je teško, bolno, usamljeno.
Kada je na svet došla Darija, Ljiljana je pronašla snagu za sve ono što je dolazilo. Trudnoća nije bila laka – radila je do osmog meseca, bez prava na porodiljsko odsustvo. Samo mesec dana nakon porođaja vratila se poslu, balansirajući karijeru i majčinstvo bez ikakve pomoći.
Darija je danas mlada žena – inteligentna, lepa i samosvesna. Ljiljana se retko osvrće na bivše partnere i ne voli da komentariše tuđe odluke. “Svatko ima pravo da bira i da nosi posledice tih izbora,” kaže. Samostalno je prošla kroz sve životne prepreke – i to ne kao žrtva, već kao žena koja zna šta želi. U njenom životu očinska figura nije postojala, ali je pokazala da to nije prepreka za srećno i ispunjeno detinjstvo. Njena kćerka imala je sve – ljubav, sigurnost i uzor.
Ljiljanina priča je priča o tome kako snaga žene dolazi iznutra, kako život ne bira trenutke, ali mi biramo kako ćemo na njih odgovoriti. “Život ne prestaje kada se suočimo s razočaranjem – on tada tek počinje.”
Dok Ljiljanina priča govori o duhovnoj snazi i istrajnosti, drugi deo ove životne refleksije nas vodi ka prirodi – i to ka jednom voću koje simbolizuje plodnost i vitalnost: smokvi. Ova biljka, poznata po svojoj slatkoj, sočnoj unutrašnjosti, vekovima je bila simbol zdravlja i obilja.
Smokva (Ficus carica) je poreklom iz jugozapadne Azije i Mediterana, ali se danas uzgaja širom sveta. Radi se o listopadnom drvetu ili grmu, koje može da naraste do 10 metara. Njeni listovi su veliki, razgranati i grubi, a plod, koji mnogi pogrešno smatraju pravim voćem, zapravo je mesnata struktura prepuna sitnih cvetova unutar sebe.
Smokva je veoma otporna biljka – voli sunce i propusno tlo. U Srbiji je najrasprostranjenija u južnim krajevima, gde klima pogoduje njenom razvoju. Iako prve plodove daje već posle par godina, pravi urod dolazi tek kasnije. Postoji mnogo sorti, kao što su „Požegača“ i „Čačanska rodna“, koje se razlikuju po boji i ukusu.
Nutritivno gledano, smokva je prava riznica zdravlja – sadrži obilje vlakana, vitamina C i B6, kalijuma i magnezijuma. Njeni antioksidanti štite telo od štetnih uticaja i smanjuju rizik od bolesti srca i dijabetesa.
U kulinarstvu, koristi se sveža, sušena, u džemovima, kolačima i salatama. U mediteranskoj kuhinji često se kombinuje sa sirom i vinom, stvarajući vrhunski gastronomski doživljaj. No, smokva je više od hrane – ona je simbol, prisutna u Bibliji, u grčkoj i islamskoj tradiciji, često vezana za ideje plodnosti, mudrosti i duhovnog obilja.
