U nedjelju je Vaskrs, a danas je veliki četvrtak. Sutra je također veliki dan, i treba se postiti, a evo i par pravila za današnji dan…..
Danas se obeležava Veliki Četvrtak, dan od izuzetnog značaja za sve pravoslavne hrišćane širom sveta. Ovaj sveti datum zauzima posebno mesto u Stradalnoj sedmici, jer neposredno prethodi najvećem hrišćanskom prazniku – Vaskrsu. Pored dubokog verskog značaja, za ovaj dan se vezuju brojni običaji, verovanja i duhovne poruke koje se prenose generacijama.
Prema hrišćanskoj tradiciji, upravo na Veliki Četvrtak se dogodila Tajna večera, na kojoj je Isus Hristos ustanovio Svetu tajnu pričešća. Tom prilikom je svojim učenicima dao hleb i vino kao simbole tela i krvi, nagoveštavajući time dubinu svoje žrtve. Ovo je razlog zašto ovaj dan zauzima posebno mesto u liturgijskom kalendaru.
- U znak poštovanja prema Hristovoj žrtvi, vernici na ovaj dan praktikuju strogi post, čak i oni koji nisu postili tokom čitavog perioda pred Vaskrs. Jede se isključivo posna hrana na vodi, bez ikakvog ulja, čime se simbolično čisti telo, ali i duh, u pripremi za svetu tajnu pričešća, koja se na današnji dan posebno preporučuje.
Veliki Četvrtak, osim verske dubine, ima i bogato narodno nasleđe. Mnogi običaji i verovanja su sačuvani do današnjih dana, naročito u ruralnim predelima Srbije. Jedan od upečatljivijih običaja dolazi iz okoline manastira Tronoša, gde seljaci donose ogromnu sveću od čistog voska, koja se pali i gori tokom cele godine, sve do narednog Velikog Četvrtka.
U nekim krajevima ovaj dan se čak obeležava kao “slava orača”. Mada se u pravilu tog dana ne radi, orači se simbolično okupljaju na svojim njivama – bez pesme i veselja, već u tišini i sa poštovanjem, kao znak zahvalnosti i nade za plodnu godinu.
Zanimljiv aspekt narodnih običaja jesu i devojačka gatanja, posebno prisutna u šajkaškom kraju. Devojke bi uoči Velikog Četvrtka pod jastuk stavljale ogledalo, češalj i peškir, izgovarajući reči:
“Koji je moj suđenik, neka dođe noćas da se obriše peškirom, da se očešlja češljem i ogleda u ogledalu.”
Verovalo se da će im se u snu ukazati budući muž. Pored toga, mnoge devojke su sejale bosiljak i ujutru posmatrale otiske – ako bi videli kopito, tumačilo se da će se udati izvan sela, dok bi otisak šape ili ljudskog stopala nagoveštavao udaju u sopstvenom mestu.
U drugim selima, gatanje se sprovodilo protresanjem drveta zove tri puta pre zalaska sunca, nakon čega bi devojke osluškivale prvo muško ime koje čuju. Verovalo se da će to ime nositi njihov budući izabranik.
U okviru crkvenih obreda, na Veliki Četvrtak se u nekim pravoslavnim zajednicama sprovodi i mirovarenje – stari obred pravljenja svetog mira. Najpoznatije mirovarenje odvija se u Moskvi, gde se ova sveta tečnost kuva tri dana. Mešaju se osvećena voda, vino, maslinovo ulje, razne smole i biljke, dok se tokom celog procesa neprekidno čita Jevanđelje. U našim krajevima koristi se oko 30 sastojaka, dok Carigradska patrijaršija koristi čak 60 različitih supstanci.
Takođe, mnogi vernici počinju sa bojenjem uskršnjih jaja na današnji dan, iako je Veliki Petak poznatiji po tom običaju. U ruskoj pravoslavnoj tradiciji, danas se pravi i kulič – praznični slatki hleb koji se jede za Vaskrs.
U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija Velikog, a posebno značenje se daje pričešću, jer je upravo na ovaj dan Hristos ustanovio tu svetu tajnu. Veruje se da čak i oni najteži grešnici mogu dobiti oproštaj ako se iskreno pokaju i pristupe pričešću. Reči koje sveštenici tada izgovaraju – “Ovo je telo moje… Ovo je krv moja…” – dobivaju posebno značenje upravo na Veliki Četvrtak.
Po završetku liturgije, prestaje zvonjenje crkvenih zvona, a zvuk se zamenjuje klepanjem, što simbolično najavljuje Hristovu smrt i traje sve do Velikog petka. Nakon bogosluženja, dozvoljeno je konzumirati ulje i malo vina, što predstavlja ublažavanje strogog posta.
Veliki Četvrtak se uklapa u širi kontekst Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Tokom tog perioda, vernici se odriču mesa, ribe, mlečnih proizvoda, a prva i poslednja sedmica se poste najstrože – isključivo hranom na vodi.
Na kraju, ovaj dan nosi u sebi spojev tuge i nade – podseća nas na muku i pripremu Hrista za stradanje, ali i na obećanje vaskrsenja i spasenja. Upravo zbog toga, Veliki Četvrtak se dočekuje sa tihom molitvom, uz osećaj svetlosti, tišine i duhovnog uzdizanja.
