Priča o Bojanu Tomoviću poslednjih dana ponovo je izazvala buru emocija u javnosti. , danas je više tema zbog svojih ličnih drama nego zbog muzike. Podrsku mu je pruzio i njegov imenjak. U nastavku saznajznajte više …..
- Njegova odluka da otvoreno govori o svojim problemima, ali i da unapred obezbedi mesto na kom će biti sahranjen, pokazala je svu težinu unutrašnje borbe koju vodi.
Bojan je otkrio da je unapred rešio pitanje svog grobnog mesta i da je izabrao Budvu kao grad u kojem želi da počiva. „Tačno je, odlučio sam da mislim na vreme“, izjavio je, i time potresao i javnost i svoje najvernije fanove. Njegova spremnost da javno priča o smrti i sahrani, dok je još uvek mlad čovek, pokazuje koliko su duboke njegove unutrašnje dileme i koliko ozbiljno shvata sopstvenu krizu.
Iako je za publiku i dalje onaj mladić s mikrofonom koji je pevao o ljubavi, iza scene je vodio sasvim drugačiju borbu. Godinama se suočava sa depresijom i anksioznošću, a u najtežim trenucima dolazilo je i do ekstremnih misli, pa čak i pokušaja da digne ruku na sebe. Njegova emotivnost, nekada najveći adut u muzici, sada se pretvorila u teret koji ga prati iz dana u dan.
- Dodatni teret bila je i njegova odluka da prizna porodici da je biseksualac. Umesto oslobađanja, naišao je na nerazumevanje i osudu, što ga je dodatno udaljilo od najbližih. Ta iskrenost, koja bi u zdravom okruženju mogla da bude put ka miru, za njega je postala još jedan izvor bola. Upravo zato danas često ističe da mu je najteže kada se oseća izolovano, prepušten samom sebi i sopstvenim mislima.
Njegov brak takođe nije preživeo ove lomove. Bojan je doneo odluku o razvodu jer nije želeo da njegova supruga prolazi kroz emotivne turbulencije koje je on sam jedva podnosio. Odrekao se roditeljstva i izabrao da preuzme potpunu odgovornost za sopstveno mentalno zdravlje. U društvu koje često osuđuje takve poteze, on je time pokazao da i najteže odluke mogu biti izraz ljubavi i odgovornosti.
Kako navodi RTS u jednoj od svojih analiza o mentalnom zdravlju kod javnih ličnosti, pritisci slave i očekivanja publike često su nemilosrdni, a Bojanov slučaj samo je još jedan dokaz koliko sistem podrške u našem društvu nedostaje. Njegova otvorenost u pričama o depresiji i suicidalnim mislima može delovati šokantno, ali ujedno osvetljava temu koju se mnogi trude da guraju pod tepih.
- Na društvenim mrežama često je meta osuda, ali i saosećanja. Njegova fotografija uz rečenicu „Oči na toj slici su tužne“ postala je viralna, a komentari su se nizali – od reči podrške do izraza zabrinutosti. Takve objave pokazuju koliko javne ličnosti, uprkos popularnosti, zapravo mogu biti usamljene i ranjive. Biti poznat ne znači biti zaštićen – upravo suprotno, često znači biti još izloženiji.
Jedan od retkih kolega koji mu je javno pružio ruku podrške bio je Bojan Vasković iz benda Lexington, koji je istakao da ne razume zašto ljudi okreću glavu pred problemima kolege. Ta gesta pokazuje koliko su u ovakvim trenucima važne reči podrške i solidarnosti među kolegama iz sveta muzike.
Kako ističe Blic, stručnjaci za mentalno zdravlje naglašavaju da upravo poznate ličnosti, zbog svoje eksponiranosti, češće prolaze kroz emocionalne krize. Kod Bojana je ta ranjivost dodatno naglašena njegovom hrabrošću da sve iznese u javnost. Umesto da se skriva iza osmeha, on govori otvoreno – i o depresiji, i o strahovima, i o planovima za smrt. To je hrabrost koja istovremeno plaši i inspiriše.
Njegovi fanovi se nadaju da će muzika ponovo postati njegovo utočište. Oni veruju da njegova sposobnost da emociju pretoči u pesmu može biti ključ oporavka. Njegovi stihovi i melodije nekada su donosili radost, i mnogi se nadaju da bi mogli postati lek i njemu samom. Povratak muzici ne bi bio samo povratak karijeri, već i dokaz da se i iz najmračnijih trenutaka može izaći snažniji.
- Danas je u jednoj reportaži o mentalnom zdravlju naveo da je javni razgovor o problemima poput depresije i anksioznosti još uvek tabu u našem društvu. Upravo zato su priče poput Bojanove dragocene – one ruše zidove tišine i daju drugima hrabrost da progovore. Njegova borba može biti svetionik za sve one koji se osećaju izgubljeno i neshvaćeno.
