Prevazilaženje problema u braku zahteva obostranu posvećenost, spremnost na kompromis i rad na sebi i odnosu. Ponekad može biti korisno potražiti pomoć terapeuta ili savetnika koji može pomoći u rešavanju konflikata i poboljšanju međusobnog razumevanja. Da li imate konkretne brige u vezi sa vezama ili brakom o kojima biste želeli da pričamo?
Dr Zoran Milivojević, priznati srpski psihoterapeut i autor brojnih knjiga o psihologiji ljubavi, osvetlio je ključne uzroke nesrećnih brakova i partnerstava. Njegovo bogato iskustvo, stečeno tokom godina savetovanja bračnih parova u ordinacijama u Beogradu i Ljubljani, dovelo ga je do značajnih uvida u to šta čini veze stabilnim i srećnim. Prema njegovom mišljenju, odabir partnera nije samo stvar emocionalne povezanosti, već i racionalnog pristupa.
Prvi korak: Spojiti srce i mozak
Milivojević upozorava da u procesu odabira partnera ne treba se oslanjati samo na srce. “Spojite srce sa mozgom,” kaže on, ističući da je za dugoročne i stabilne veze ključno razumeti i racionalno pristupiti izboru partnera. “Osoba koju volim” i “veza” su dve različite kategorije, i važno je razmisliti o tome što ta osoba zapravo želi od veze, jer zaljubljenost često ne garantuje stabilnost. Na primer, u mnogim terapijama koje vodi, Milivojević primećuje da ljudi koji se veoma vole ne mogu da postignu stabilnu vezu, jer se njihove ideje o vezi razlikuju.
Zašto je važno upoznati partnera iznutra?
Zaista je važno znati koje vrednosti i stavove partner nosi sa sobom. Ovdje su neki od ključnih aspekata na koje treba obratiti pažnju:
- Stavovi o deci: Da li partner želi imati decu? Koliko su mu važni roditeljski ulogi?
- Porodični odnosi: Kakav je odnos sa njegovim roditeljima? U nekim kulturama, roditelji imaju značajan uticaj na brakove svojih odraslih potomaka.
- Finansije: Kakav je odnos prema novcu i kako ga upravlja?
- Reakcija u konfliktima: Kako partner reaguje u stresnim situacijama ili tokom nesuglasica?
- Radne navike: Ako je jedan partner radoholičar, može doći do nesuglasica sa onim koji se oseća zanemareno.
Milivojević naglašava da odnos prema seksu igra ključnu ulogu u dugotrajnim vezama. U početku, kada su partneri zaljubljeni, seksualna povezanost je obično intenzivna, ali kasnije nedostatak seksa može uzrokovati frustracije.
Ljubomora je još jedan faktor koji može ugroziti vezu. Iako se u početku može činiti kao simpatičan znak ljubavi, preterana ljubomora vremenom može postati ozbiljan problem. Milivojević ukazuje na to da ljubomorni partneri često osećaju nesigurnost i veruju da ne zaslužuju ljubav, što može potaknuti sumnje i povrede.
Zaljubljenost kao kulturni fenomen
Jedan od ključnih uvida koje Milivojević deli sa svojim klijentima jeste da zaljubljenost nije univerzalna i da je često kulturološki uslovljena. Dok u zapadnim društvima zaljubljenost ima značajnu ulogu, u Aziji i Africi, ljubavni odnosi često ne počinju iz zaljubljenosti. U tim kulturama, ljubav nije glavni cilj, već sredstvo za izgradnju stabilnog života. Ljudi se više fokusiraju na emocionalnu povezanost, međusobnu podršku i zajednički život, nego na idealisane mitove o ljubavi.
Za razliku od zapadnih zemalja, gde je ljubav često smisao i cilj, u mnogim tradicionalnim društvima ljubav je sredstvo koje povezuje dvoje ljudi da bi zajedno suočavali se sa životnim izazovima. Stabilnost veze u tim kulturama dolazi od racionalnog izbora partnera i gradnje ljubavi kroz zajedničke aktivnosti, a ne samo kroz intenzivnu zaljubljenost.
Problem idealizacije ljubavi
Milivojević ističe da se ljudi na Zapadu često izgube u idealizaciji ljubavi, zaboravljajući da ljubav, iako važna, nije dovoljna za izgradnju stabilnog odnosa. Broj neuspešnih brakova i nezadovoljnih partnera je alarmantno visok. Milivojević navodi da trećina brakova propadne, trećina parova živi u nezadovoljavajućim odnosima, dok samo trećina partnera zaista uživa u svom braku.
On takođe pominje da mnoge žene koje dolaze na psihoterapiju, posebno u kasnim tridesetim godinama, imaju nerealna očekivanja o tome kako bi njihov partner trebao izgledati, što stvara prepreke za stvaranje stabilnih veza i porodica. Biološki sat naglašava želju za majčinstvom, dok društveni i emotivni faktori često ostaju u drugom planu.
Prevara u braku: Da li oprostiti?
Kada je reč o prevari, Milivojević savetuje da je najbolje oprostiti ukoliko partner prizna svoje greške i iskreno se pokaje. Oprostiti prevaru moguće je ako partner ne samo da prizna svoje postupke, već i osudi ih, obeća da se neće ponoviti, i izrazi želju za ostankom u vezi. Takvo ponašanje pomaže partneru da oprosti i ponovo izgradi odnos.
Zaključak
Kroz svoja istraživanja i iskustva, Milivojević ističe da ljubav i brakovi funkcionišu bolje kada se kombinuju srce i razum, a ne samo emocionalni impulsi. Ovaj pristup može biti ključ za izgradnju stabilnih i srećnih odnosa, koji nisu zasnovani samo na zaljubljenosti, već na racionalnom odabiru partnera i zajedničkom životnom planu.
