Tito je postao međunarodno poznat tokom Drugog svetskog rata kao vođa Narodnooslobodilačke vojske, odnosno partizanskog otpora protiv nacističke okupacije Jugoslavije. Bio je izuzetno sposoban vojni lider i političar, a njegova sposobnost da objedini različite narode i etničke grupe pod jednim pokretom bila je ključna za uspeh partizanskog otpora. Kao lider partizana, Tito je stekao veliki ugled kako u Jugoslaviji, tako i međunarodno, gde su ga podržavali saveznici.
Goli otok ostao je upamćen kao jedan od najzloglasnijih zatvora bivše Jugoslavije, namenjen političkim zatvorenicima. Iako se o njemu danas mnogo govori, još uvek postoje brojne nepoznanice i prećutane priče o sudbinama ljudi koji su tamo dospeli. Na ovom surovom, kamenitom ostrvu, ljudi su zatvarani zbog banalnih razloga – ispričanog vica, otpevane pesme ili jednostavno zbog nesrećne slučajnosti, kada bi se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
Slučaj Ženi Lebl – kazna zbog vica
Jedan od najpoznatijih primera nepravednih zatvaranja jeste sudbina Ženi Lebl, mlade novinarke iz Beograda, koja je sa samo 22 godine završila na Golom otoku. Njena jedina „krivica“ bila je prepričavanje vica koji se oslanjao na pesmu „Druže Tito, ljubičice bijela“. Ova pesma, koja je veličala tadašnjeg predsednika Josipa Broza Tita, poslužila je kao inspiracija za šalu koju je Ženi prenela kolegama.
Taj, naizgled bezazleni trenutak, bio je dovoljan razlog da je uhapsi UDBA, tajna služba Jugoslavije. Agenti su došli po nju i optužili je za neprijateljsku delatnost – ne samo da je ispričala vic, već je i propustila da prijavi narodnog neprijatelja koji joj je vic ispričao. Narednih godina, prošla je kroz pet različitih zatvora, uključujući:
- UDB-in zatvor Glavnjača,
- Logor Ramski rit,
- Kaznionicu Zabela,
- Ostrvo Sveti Grgur, gde su boravile žene zatvorenice,
- I na kraju, zloglasni Goli otok.
Tokom svog zatočeništva, bila je izložena brutalnim pritiscima da prizna krivicu i promeni svoja politička uverenja. Pored psihičke torture, izbačena je iz Udruženja novinara, čime je dodatno obeležena kao „državni neprijatelj“.
Život posle Golog otoka
Kada je napokon oslobođena u oktobru 1951. godine, povratak u Beograd bio je težak i bolan. Njena porodica ju je jedina dočekala sa razumevanjem, dok su je ostali gledali sa sumnjom i distancom. Njen brat Saša bio je šokiran njenim izgledom – opisao ju je kao „povratnicu iz Aušvica“. U takvoj atmosferi, bilo je jasno da joj nema mesta u tadašnjem društvu, zbog čega se uz brojne prepreke iselila u Izrael, gde je konačno pronašla novi dom.
Susret sa Danilom Kišom i dokumentovanje istine
Godine 1986. u Jerusalimu, sudbina je spojila Ženi sa piscem Danilom Kišom. Tokom njihovog susreta, pridružila im se i Eva Nahir Panić, još jedna bivša zatvorenica Golog otoka. Njeno svedočenje je duboko potreslo Kiša, koji do tada nije znao da su žene bile zatvarane na ovom ostrvu.
Shvativši važnost dokumentovanja ovih mračnih događaja, Kiš je podstakao stvaranje dokumentarnog serijala „Goli život“, u režiji Aleksandra Mandića. Emitovan u februaru 1990. godine, ovaj serijal razotkrio je mnoge skrivene istine o Golom otoku i zatvorenicima koji su tamo stradali.
„Ljubičica bela“ – svedočenje koje ne bledi
Osim što je doprinela dokumentarnom serijalu, Ženi Lebl je na Kišov podsticaj napisala i knjigu „Ljubičica bela“, u kojoj je opisala svoja stravična iskustva iz logora. Knjiga je postala bestseler u Izraelu, a kasnije je objavljena i u Srbiji. Njeno delo ostalo je jedno od najvažnijih svedočanstava o represiji i torturi u bivšoj Jugoslaviji.
Jedan od najpotresnijih citata iz knjige glasi: „Samo žedni znaju ceniti vodu. Bile smo okružene morem, a žedne do ludila.“ Ove reči simbolizuju ne samo fizičku patnju, već i psihološko mučenje koje su zatvorenici trpeli.
Zaključak
Sudbina Ženi Lebl predstavlja samo jednu od mnogih priča o nepravdi na Golom otoku. Njeno svedočenje ostaje važan deo istorije, podsećajući nas na strahote političke represije. Iako su prošle decenije od tih događaja, istina o Golom otoku i dalje izlazi na videlo, zahvaljujući hrabrim pojedincima poput nje, koji su uprkos svemu odlučili da progovore.
