Za danas smo vam spremili jednu jako zanimljivu temu, a koja je usko povezana sa davanjem imena djeci. Naime, u sljedećem primjeru vidjet ćete, kako je loše, kada vam roditelji daju neobično ime, te onda imate probleme u djetinjstvu prije svega….
U današnjem tekstu predstavljamo neobičnu i istovremeno dirljivu priču o čoveku čije ime svuda izaziva posebnu pažnju – Tito Misimović. Rođen u selu Jablanica, nedaleko od Gradiške, Tito je od malena bio osoba koja nije mogla proći nezapaženo upravo zbog svog imena, koje nosi snažnu istorijsku i političku konotaciju vezanu za jednog od najpoznatijih lidera bivše Jugoslavije – Josipa Broza Tita.
Priča o Titu Misimoviću nije samo obična priča o imenu, već duboka i složena priča o jednoj porodici, političkim razlikama i izazovima koje nosi identitet. Njegov otac, Vitomir Misimović, vratio se u zemlju iz Australije i odlučio je da sinu da ime Tito – iako sam nije bio ljubitelj komunizma, naprotiv, bio je veliki pristalica Kraljevine Jugoslavije, poštovao je Dražu Mihailovića i dinastiju Karađorđević. Starijem sinu dao je ime Karađorđe, dok je ime Tito zapravo došlo kao čin ironije i inata. Kada bi ga u to vreme privodila policija zbog psovanja Tita, što je tada bilo strogo kažnjivo, Vitomir bi govorio: „Ne psujem ja vašeg Tita, nego svog.“
Tito nije od ranog detinjstva shvatao teret koji nosi njegovo ime. Tokom školskih dana često je bio predmet zadirkivanja vršnjaka koji su ga ispitivali zbog neobičnog imena. To je za njega bilo neprijatno i često je osećao sramotu, ne razumevajući u potpunosti značaj tog imena. Međutim, kako je odrastao, Tito je prihvatio svoje ime kao deo sopstvenog identiteta, uprkos mnogim nepredvidivim i često šaljivim situacijama koje su ga pratile.
Jedna od takvih dogodovština desila se prilikom upisa njegovog sina u matične knjige. Došao je na sam kraj radnog vremena, a službenica, nakon što je pročitala njegovo ime, odlučila je da ostane i završi posao, rekavši kroz osmeh: „Zbog Tita ću ostati mimo radnog vremena.“ Takođe, Tito je imao i sreće u saobraćaju, kada su ga policajci zaustavili zbog neupaljenih svetala. Umesto kazne, zabavili su se njegovim imenom i rekli: „Srećno, druže Tito, drugi put upali svetla.“ Ove situacije pokazale su da, iako ime često može biti izazov, ponekad može doneti i prednost.
No, nisu sve situacije bile tako prijatne. Najteža je bila ona tokom krštenja njegove dece, kada je sveštenik odbio da ih krsti zbog njegovog imena, smatrajući da takvo ime ne pripada crkvi. Tito je morao da prihvati kompromis i upiše se u crkvene knjige kao Tomislav, po imenu svog kuma. Iako mu nije bilo lako, pragmatičnost je nadvladala principe.
Posebno je zanimljivo da je Vitomir, otac, svom trećem sinu dao ime Dragoljub – po Draži Mihailoviću. Tito i Dragoljub su odrastali kao nerazdvojni braća, a ljudi bi često u šali govorili: „Vidi kako se vole Tito i Draža.“ Uprkos političkim simbolima u imenima, njihova bliska porodična veza ostala je neraskidiva, a njihova priča postala je poznata anegdota u njihovom kraju.
Tito danas radi u Glini kao varilac i tamošnje kolege su navikle na njegovo ime bez ikakvog čuđenja. Mnogi stariji radnici sa nostalgijom pričaju o vremenima bivše Jugoslavije, dok ga sa poštovanjem prihvataju. Tito često kaže: „Ljudi koji pamte to doba često me pozivaju na piće i čestitaju mi. Nemam loše mišljenje o Josipu Brozu. Čuo sam mnogo lepih stvari o njemu.“
Danas Tito ima svoju porodicu i planira poseban izlet u Kumrovec – rodno mesto Josipa Broza. Već godinama želi da tamo ode sa svojima baš 25. maja, na dan koji je nekada obeležavan kao Dan mladosti. On kaže sa osmehom: „To bi bio simboličan trenutak za mene i moju porodicu.“
Na kraju, kada ga prijatelji šale pitaju koji je najviši zvaničnik ikada posetio njega, on sa smehom odgovara: „Zoran Adžić.“ Iako njegovo ime često izaziva smeh i neobične reakcije, Tito Misimović je čovek koji je naučio da nosi svoj teret sa dostojanstvom i humorom. Njegova priča nije samo o neobičnom imenu, već je topla, ljudska i jedinstvena, što nas podseća koliko su imena i lične priče složene i bogate značenjem.
