Harem je pojam koji se u različitim kulturama i istorijskim kontekstima odnosi na privatni deo kuće ili dvora, namenjen ženama i deci, koji je bio odvojen od javnog prostora. Tradicionalno je vezan za islamski svet, ali slični koncepti postojali su i u drugim kulturama širom sveta. Harem je često bio predmet fascinacije, stereotipa i mitova, naročito u zapadnoj literaturi i umetnosti.
Džil Dod odrasla je u porodici u kojoj je njen otac radio kao vatrogasac, a majka kao sekretarica. Odmalena je uživala u jednostavnom, porodičnom životu, ali put koji je vodio od tih idiličnih dana do života u luksuznom haremu jednog od najbogatijih ljudi sveta bio je sve samo ne običan. U trenu se njen život promenio, a mirna svakodnevica zamenjena je blještavilom superjahti, kokainom i raskošnim večerama.
Sve je počelo 1980-ih, kada je tada 21-godišnja Džil, koja je radila kao model, upoznala saudijskog milijardera Adnana Kašogija, trgovca oružjem i jednog od najbogatijih ljudi na planeti. Adnan, tada 44-godišnjak, bio je harizmatičan i uticajan muškarac, poznat po svom hedonističkom načinu života i ekstravaganciji. Njihov prvi susret dogodio se u Kanu, gde su oboje prisustvovali jednoj glamuroznoj zabavi na jahti koja je, u to vreme, bila simbol bogatstva i dekadencije. Vlasništvo nad tom jahtom, koja je koštala 25.000 dolara dnevno, bio je samo deo bogatstva kojim je Adnan oduševljavao sve oko sebe.
Džil je ubrzo upala u njegov vrtlog luksuza. Posle nekoliko sastanaka i nedelje provedene na njegovom španskom imanju, gde su jahali konje i uživali u luksuzu, Kašogi ju je pozvao da postane deo njegovog harema. U to vreme, Džil nije shvatala u potpunosti šta to podrazumeva.
“Adnan je bio šarmantan, elokventan i vrlo ubedljiv,” prisetila se Džil. “Jedne noći, dok sam se kupala u kadi, prišao mi je i počeli smo dubok razgovor. Nakon što je ušmrkao kokain, ispitivao me o mom životu, ljubavnim iskustvima i tome kako sam izgubila nevinost. Bio je direktan, ali istovremeno nežan.”
Džil je na kraju pristala da postane njegova “žena za zadovoljstvo”. Iako je bio 24 godine stariji od nje, opisala ga je kao izuzetnog ljubavnika. Njihova veza bila je ispunjena luksuzom, ali i kontroverzama. Adnan ju je obasipao ekstravagantnim poklonima – skupocenim nakitom, vrhunskim haljinama i putovanjima na egzotične destinacije. Bila je deo njegovog harema, koji je uključivao još osam žena, ali je tada verovala da će njena ljubav prema njemu prevladati.
Život u haremu i suočavanje s realnošću
Preselivši se u Saudijsku Arabiju, Džil je postala deo Adnanovog sveta, ali ubrzo je shvatila da taj svet nije onakav kakvim ga je zamišljala. Adnan je bio legalno oženjen, imao petoro dece, ali je istovremeno održavao odnose s više žena. Kao njegova ljubavnica, potpisala je petogodišnji ugovor u kojem je pisalo da će on brinuti o svim njenim potrebama, ali i da će mu ona biti dostupna 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.
“Na početku mi to nije smetalo. Bila sam mlada i mislila sam da je to avantura. Zaključavali bismo se u sobi danima, vodili ljubav i uzimali kokain. Sve je izgledalo kao san,” rekla je Džil.
Međutim, nakon nekog vremena, shvatila je da nema moć u toj vezi. Kada je primetila identičan prsten na ruci druge žene iz harema, postala je anksiozna i počela se pitati koliko je njena uloga u Adnanovom životu zapravo posebna. Dodatni strah izazvala je činjenica da je postajala svesna rizika od polno prenosivih bolesti, poput HIV-a, koji su u to vreme bili u porastu.
Džil je odlučila napustiti harem 1982. godine. Iako je nastavila povremeno razgovarati s Adnanom preko telefona, njihov odnos više nikada nije bio isti.
Nova životna faza
Nakon povratka kući, Džil je odlučila okrenuti novi list. Udala se, dobila decu i pronašla mir u životu daleko od luksuza i haosa koji je pratila njena veza s Adnanom. Danas je u trećem braku, živi povučeno i hrabro gazi sedmu deceniju života.
Godine 2017. objavila je knjigu pod nazivom “Valuta ljubavi: Hrabro putovanje u potrazi za ljubavlju”, u kojoj je otvoreno pisala o svom odnosu s Adnanom Kašogijem, njegovom haremu i svetu koji je tada bio dostupan samo odabranima. U svojim memoarima, Džil ne samo da je opisala luksuz i privlačnost tog života, već je iskreno govorila o usamljenosti, nesigurnosti i strahu koje je taj život nosio.
Džil se povremeno osvrće na prošlost kroz intervjue i podkaste, ali jasno stavlja do znanja da je njen trenutni život daleko ispunjeniji. “Naučila sam da luksuz ne može kupiti sreću. Prava ljubav i mir dolaze iznutra, a ne izvanjskog sjaja,” rekla je u jednom intervjuu.
Danas Džil Dod ostaje primer žene koja je hrabro proživela jednu od najneobičnijih životnih priča – od jednostavne devojke iz obične porodice do ljubavnice saudijskog milijardera i natrag do običnog, ali srećnog života. Njena priča ostaje fascinantna, podsećajući nas na to da luksuz često skriva tamnu stranu.
