Pankreas (gušterača) je žlezdani organ koji se nalazi iza želuca, a ima dve osnovne funkcije:
-
Egzokrinu – proizvodi enzime za varenje hrane.
-
Endokrinu – proizvodi hormone, najvažniji među njima je insulin, koji reguliše nivo šećera u krvi.
Pankreas je ključan organ u našem tijelu – on ne samo da proizvodi enzime neophodne za varenje hrane, već ima i centralnu ulogu u regulaciji šećera u krvi putem lučenja insulina. Ako pankreas prestane pravilno funkcionisati, posljedice mogu biti ozbiljne: od dijabetesa tipa 2, pa sve do akutnog i hroničnog pankreatitisa, koji mogu znatno narušiti kvalitet života.
Ipak, u današnjem tempu života, gdje dominiraju brzi obroci, neredovna ishrana i stres, često zanemarujemo značaj očuvanja zdravlja ovog vitalnog organa. Hrana koju svakodnevno unosimo može ili podržavati rad pankreasa – ili ga, s druge strane, polako uništavati.
Jedan od najvećih neprijatelja pankreasa jeste prerađeni šećer. Nalazi se u gotovo svemu – gaziranim napicima, slatkišima, kolačima, ali i u naizgled “bezazlenim” proizvodima poput hljeba, gotovih jela i industrijskih preliva. Svaki put kada unesemo rafinisani šećer, naš pankreas mora brzo i efikasno reagovati, lučeći velike količine insulina. Kada se to dešava svakodnevno, godinama, dolazi do njegove iscrpljenosti i razvoja insulinske rezistencije – tihe pojave koja često prethodi razvoju dijabetesa.
Pored šećera, veliku prijetnju predstavljaju i trans masti koje se kriju u margarinu, pecivima, prženim jelima i industrijskim grickalicama. Ove masti direktno utiču na zapaljenske procese u tijelu i oštećuju ćelije pankreasa, otežavajući njegovu sposobnost da reguliše glukozu i razgrađuje masti.
Brza hrana je još jedan krivac. Burgere, pržene krompiriće, hot dogove i panirane zalogaje povezujemo s udobnošću i uštedom vremena, ali zaboravljamo da takva jela sadrže nizak nutritivni kvalitet i visoku toksičnost za pankreas. Pritom, termička obrada na visokim temperaturama (posebno prženje) stvara kancerogene spojeve koji dodatno pogoršavaju stanje ovog osjetljivog organa.
Procesirano meso, poput kobasica, viršli, slanine i industrijski prerađenih šunki, bogato je natrijumom i zasićenim mastima. Takva hrana podstiče upalne reakcije u organizmu i opterećuje rad pankreasa. Umjesto toga, stručnjaci savjetuju konzumaciju bijelog mesa, ribe i biljnih proteina poput mahunarki i soje.
Alkohol, naročito kada se konzumira redovno i u većim količinama, ima izrazito toksičan učinak na pankreas. Hronično unošenje alkohola može izazvati ponavljajuće epizode akutnog pankreatitisa, koje s vremenom prelaze u hronični oblik. Tada dolazi do postepenog oštećenja pankreasnog tkiva, što nerijetko vodi do potpune insuficijencije i potrebe za doživotnom terapijom.
Međutim, nije sve izgubljeno. Preventivna ishrana može imati snažan efekat u zaštiti i jačanju pankreasa. Fokus bi trebalo da bude na svježem voću i povrću, naročito onom tamne boje – borovnicama, kupinama, šljivama, cveklu i šargarepi. Ove namirnice su bogate antioksidansima koji smanjuju upalu i oksidativni stres.
U ishranu je dobro uključiti i integralne žitarice, koje održavaju stabilan nivo šećera u krvi, kao i orašaste plodove, maslinovo ulje, avokado i plavu ribu, koji su izvori zdravih masti korisnih za regeneraciju pankreasa.
Za one koji već osjećaju tegobe, od nadimanja do bolova u gornjem dijelu stomaka, važno je da se ne oslanjaju isključivo na samostalnu ishranu i suplemente, već da obavezno potraže savjet ljekara. U nekim slučajevima je neophodno dodavanje digestivnih enzima, kao i vitamina D, C i E, ali isključivo pod stručnim nadzorom.
Na kraju, zdravlje pankreasa ne zavisi od jednog obroka, već od niza malih, svakodnevnih odluka. Kada biramo šta ćemo pojesti, biramo i budućnost svog organizma. Pankreas, iako često zaboravljen, pamti svaku vašu odluku. Ako ga njegujemo pravilno, uzvratiće nam energijom, stabilnim šećerom u krvi i boljim opštim zdravljem.
