Kako prenose domaći mediji, Branislav Kičić, otac popularnog glumca i reditelja Gordana Kičića, preminuo je u Kliničkom centru Srbije.Saznajte više u nstavku…
- Kako prenose domaći mediji, Branislav Kičić, otac popularnog glumca i reditelja Gordana Kičića, preminuo je u Kliničkom centru Srbije. Vest je pogodila ne samo porodicu već i filmsku i pozorišnu zajednicu, jer je Branislav ostavio dubok trag u domaćoj kinematografiji. Bio je reditelj poznat po projektima koji su ostali deo kulturne baštine, među kojima se izdvajaju naslovi „Na Drini ćuprija“, „To sam ja“ i „Magnet“. Njegov rad odlikovala je posvećenost umetnosti i vera u snagu filma kao sredstva komunikacije i društvene poruke. Oni koji su ga poznavali ističu da je bio čovek strasti, discipline i beskompromisne ljubavi prema filmu.
Ljubav prema umetnosti Branislav je preneo i na svog sina Gordana, danas jednog od najcenjenijih glumaca. Kičić je u više navrata govorio koliko je očev uticaj bio presudan za njegovu karijeru. „Kao dete sam bio nemiran, pun energije, a jedini trenuci kada sam bio miran bili su dok sam gledao filmove koje bi mi otac pustio. Imao je ogromnu kolekciju VHS kaseta, sačuvane klasike svetske kinematografije – od Kloda Šabrola, preko Karpentera i Kjubrika, do Felinija i Melvila. To je bio sastavni deo mog odrastanja i sigurno ono što je oblikovalo moju ljubav prema glumi i filmu“, rekao je Gordan u jednom intervjuu. Ta kućna filmoteka bila je svojevrsna škola umetnosti, a gledanje filmova sa ocem ritual koji je kasnije postao profesionalna osnova njegovog stvaralaštva.
Iako je Gordan sam izgradio karijeru, nikada nije krio da je iza njegovih uspeha stajala očinska podrška. Branislav nije bio samo roditelj već i saradnik i kritičar. „Meni je on bio vrlo dragocen saradnik i podrška. Uvek sam sa njim proveravao sve projekte. Dao bih mu svaki scenario da pročita. Na snimanju filma Realna priča bio je uz mene od početka do kraja, čitao je stotine scenarija i učestvovao u svim fazama rada. To što je bio prisutan u najvažnijem trenutku mog profesionalnog života bilo je za mene neprocenjivo iskustvo“, rekao je Kičić. Njihova veza prevazilazila je klasičan odnos oca i sina – Branislav je bio mentor i oslonac, čovek kome je Gordan verovao bezrezervno.
- Vest o njegovoj smrti izazvala je veliku tugu među kolegama i poštovaocima umetnosti. Bio je poznat kao tih, ali izuzetno posvećen reditelj, koji je više verovao u kvalitet nego u prolaznu popularnost. Njegovi projekti i dalje se spominju među filmofilima, dok će se u širem smislu pamtiti i po tome što je oblikovao jednu od najznačajnijih glumačkih karijera današnjice – karijeru svog sina. Branislavljev odlazak pre svega je lični gubitak za porodicu, ali i za domaću kinematografiju, jer nestaju svedoci jednog vremena kada se film gradio s ljubavlju i vizijom.
Gordan Kičić je uvek isticao da je svaki uspeh na sceni i filmu ujedno i plod podrške koju je imao od oca. Branislav će ostati upamćen ne samo po rediteljskom opusu već i kao čovek koji je umeo da prenese znanje, ljubav i posvećenost. Njegov odlazak sigurno ostavlja prazninu, ali će se njegovo nasleđe nastaviti kroz dela i kroz rad njegovog sina, koji je često govorio da je upravo otac bio njegov najveći kritičar i najveći navijač
