Kratka, ali intenzivna fizička aktivnost mogla bi značajno da doprinese snižavanju krvnog pritiska, pokazuje nova studija. Čak i dodatnih pet minuta dnevnog vežbanja može imati pozitivan učinak na zdravlje srca.
Nova otkrića o uticaju vežbanja na krvni pritisak
„Dodavanje samo nekoliko minuta intenzivnije aktivnosti, kao što su brza šetnja ili vožnja bicikla, u dnevnu rutinu može pozitivno uticati na krvni pritisak“, kaže dr Džo Blođet, vodeći istraživač sa Univerzitetskog koledža u Londonu. Ova studija, objavljena u stručnom časopisu Cirkulacija, analizirala je podatke gotovo 15.000 osoba koje su nosile uređaje za praćenje aktivnosti i redovno merile krvni pritisak.
Kako su podaci analizirani?
Aktivnosti učesnika podeljene su u šest kategorija: spavanje, sedenje, spora šetnja, brza šetnja, stajanje i intenzivne vežbe. Rezultati su pokazali da zamena samo pet minuta sedentarnih aktivnosti vežbanjem može smanjiti krvni pritisak. Još veće promene, od 10 do 20 minuta dnevnog vežbanja, dovele su do klinički značajnog smanjenja sistolnog pritiska za 2 mmHg i dijastolnog za 1 mmHg, navodi dr Blođet.
Zašto su i male promene važne?
Čak i male promene u krvnom pritisku mogu značajno smanjiti rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, kaže dr Susan Čeng iz Cedars-Sinai Medical Center u Los Anđelesu. Studija jasno pokazuje da i minimalna povećanja fizičke aktivnosti mogu imati dugoročne pozitivne efekte.
Šta pokazuje istraživanje?
Prosečan sredovečni čovek provodi do 11 sati dnevno sedeći, uz tri sata stajanja, do dva sata spore šetnje i samo 15-16 minuta posvećenih intenzivnijim aktivnostima. Ovi rezultati naglašavaju sveprisutnu fizičku neaktivnost, upozorava dr Čeng.
Fizička aktivnost koja pravi razliku
Iako studija ne dokazuje uzročno-posledičnu vezu, njeni nalazi sugerišu da je i minimalno povećanje aktivnosti korisno. Dr. Čeng naglašava da je i pet minuta vežbanja dnevno dobar početak, sa mogućnošću postepenog povećavanja.
Poseban uticaj na žene
Studija je takođe pokazala da dugotrajno sedenje ima izraženiji negativan efekat na krvni pritisak kod žena nego kod muškaraca, što podvlači važnost vežbanja za žensko zdravlje.
Zamena sedećih aktivnosti
Prema Blođetu, zamena sedenja aktivnostima kao što su spavanje, stajanje ili spora šetnja, nije pokazala značajan efekat na pritisak. Ključ je u kratkim, ali intenzivnijim vežbama.
Saveti za efikasno vežbanje
Dr. Šin Kurshid sa Harvard Medical School preporučuje vežbe koje izazivaju brži ritam disanja, dovoljan da otežava govor u potpunim rečenicama. Najveći napredak primećen je kod onih koji su bili najmanje aktivni, što znači da možete započeti s postepenim povećanjem.
„Ako trenutno malo ili uopšte ne vežbate, pokušajte da dodate pet minuta aktivnosti dnevno i povećavajte tempo kada budete spremni“, zaključuje dr Blođet.
Zaključak
Istraživanje ukazuje na to da i male promene u svakodnevnoj rutini mogu imati značajan uticaj na krvni pritisak i zdravlje srca. Dodatnih pet minuta intenzivnije fizičke aktivnosti, poput brze šetnje, može predstavljati prvi korak ka poboljšanju zdravlja, smanjenju rizika od srčanih bolesti i moždanog udara. Iako se čini kao mali napor, kontinuirano povećavanje fizičke aktivnosti može doneti klinički značajne promene. Važno je shvatiti da svaka dodatna minuta vežbanja doprinosi zdravlju, a postepeno uključivanje ovih aktivnosti u svakodnevicu može biti jednostavna, ali efikasna strategija za održavanje optimalnog krvnog pritiska i dugoročnog kardiovaskularnog zdravlja.
